Izvor: Deutsche Welle, 13.Jan.2016, 14:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manjina tuži većinu
Nemačka Levica smatra da je za demokratiju pogubno što nejaka parlamentarna opozicija nema dovoljno instrumenata za kontrolu rada vlade. Ustavni sud od srede razmatra tužbu Levice, odluka se očekuje za nekoliko nedelja.
Krajem prošle godine je nemačka Levica u parlamentu po navici vodila još jednu unapred izgubljenu bitku. Slanje aviona Bundesvera u borbu protiv Islamske države vodi Nemačku u „rat sa potpuno nepredvidivim mogućnostima eskalacije“, rekla je šefica >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << poslaničke grupe Sara Vagenkneht s govornice. Vatreno je i retorički spretno pričala o „ratu za koji ne postoji mandat Ujedinjenih nacija, koji je protivan međunarodnom pravu i Ustavu Nemačke“.
No kao što rekosmo – Levica u parlamentu bije izgubljene bitke. Jer vladajuća velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata raspolaže takvom većinom da ne mora da se obazire na opoziciju čak ni kod škakljivih tema, čak ni kada nema podršku svih poslanika iz svojih redova. Naime, vladajući drže ukupno 504 mandata, dok dve opozicione partije – Levica i Zeleni – zajedno imaju tek 127 poslanika u Bundestagu. To nije ni jedna četvrtina. A četvrtina poslanika je potrebna kako bi se raznim povodima podnosile ustavne tužbe zbog izglasanih zakona. Ovako tanka opozicija taj instrument nema na raspolaganju.
„Sami sebe citiraju“
Poslanica Levice Petra Zite mogla bi dugo da nabraja zbog čega bi sve njena partija htela da podnese takozvanu „kontrolnu tužbu“ Ustavnom sudu. Recimo zakon o minimalnoj satnici od 8,5 evra koji važi od početka prošle godine, ali , prema mišljenu levičara, ostavlja poslodavcima previše načina da zaobiđu odredbu. Petra Zite je svesna da se Levici (a i Zelenima) može staviti primedba da njihova politika jednostavno ne dopire do dovoljnog broja ljudi, da ne dobijaju dovoljno glasova pa da stoga i nemaju mogućnost da propituju odluke vladajuće većine pred Ustavnim sudom.
Sledeći izbori su tek na jesen 2017. Trenutni raspored snaga znači da tokom ovog saziva Bundestaga, dakle pune četiri godine, opozicija ne može da zatraži od Ustavnog suda nijednu proveru zakona. Da li je to što provere uopšte nema protivustavno i štetno za demokratiju u zemlji? Levičari su u to ubeđeni i zato su drugim putem podneli tužbu koju Ustavni sud u Karlsrueu razmatra od srede (13. januar). Formalno je utužen Bundestag, ali jasno je da se zapravo ciljaju vladajuće partije. „Ljudi imaju pravo na dobru vladavinu, ali i na dobro opoziciono delanje – a u to spada i mogućnost podnošenja kontrolnih tužbi“, smatra Zite.
Skoro prazna plenarna sala Bundestaga, 17.05.2015. Za govornicom Sara Vagenkneht
U Levici su nezadovoljni i dužinom vremena koje partije imaju za govore u Bundestagu, kao i formiranjem anketnih odbora, iako je na tom polju velika koalicija već izašla u susret malenoj opoziciji još nakon prošlih izbora. Poslovnik je promenjen tako da već 120 poslanika može inicirati formiranje anketnog odbora ili sazvati vanrednu sednicu parlamenta. Takođe, u redovnim odborima Bundestaga opozicija sada može isposlovati da određenja saslušanja budu javna. Vladajući su takođe pristali da opozicionim partijama pripadne nešto više vremena za govore nego što im sleduje na osnovu brojnosti poslanika.
A ipak demohrišćani, bavarski konzervativci i socijaldemokrate provode toliko vremena za govornicom da vladajuća koalicija „sebe ponavlja, citira, i time se zapravo bavi sama sobom“, žali se levičarka Zite. Smatra da najviše smisla ima rešenje koje već postoji u skupštinama pojedinih nemačkih pokrajina – da svaka poslanička grupa ima na raspolaganju istu količinu vremena jer bi tako, kaže, odlučivala snaga argumenata.
Promena Ustava?
Pri tome Levici nije dovoljno da poboljšanje položaja opozicije zavisi isključivo od dobre volje vladajuće većine. Drugim rečima, umesto u poslovniku, ova partija želi da pravila budu ukotvljena u zakonima pa možda i u Osnovnom zakonu to jest Ustavu. Jer neki levičari i javno izražavaju bojazan da bi velika koalicija mogla u Nemačkoj da postane pre pravilo nego izuzetak te da u tom slučaju treba zaštititi opoziciju. Slično na stvar gledaju i Zeleni s tim da se ne veruju baš da će pravni put koji je odabrala Levica uroditi plodom. Zato se Zeleni nisu pridružili aktuelnoj tužbi pred Ustavnim sudom.
Renomirani diseldorfski stručnjak za ustavno pravo Martin Morlok ima razumevanja za argumentaciju levice. U razgovoru za DW, Morlok upozorava da poslanici stranaka koje čine izvršnu vlast ionako nisu preterano motivisani da kontrolišu svoje partijske šefove koji sede u vladi. „Efikasna kontrola vlasti postoji samo ukoliko opozicija ima odgovarajuća prava“, kaže profesor. Dodaje da je problematično što trenutno opozicija ne može da zatraži od Ustavnog suda da proveri zakon koji smatra neustavnim.
Levica je izgleda rešila da i pod postojećim pravilima podnese tužbu Ustavnom sudu jer je Nemačka poslala avione u sukob u Siriju. Postoji velika verovatnoća da sud neće prihvatiti tužbu iz proceduralnih razloga. Petra Zite je ipak optimista: „Verujemo da je ova misija Bundesvera, dakle učešće u ratu, tako drastična da je potpuno neprimereno ukoliko Ustavni sud nema priliku da se o tome izjasni tokom četiri godine.“
.jpg)
