Izvor: Politika, 04.Okt.2011, 23:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Manje američkih para za svet

Prvo veliko smanjenje budžeta Stejt departmenta u poslednje dve decenije

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Imidž Amerike kao Božić Bate koji deli poklone po svetu na putu je da otrpi ozbiljan udarac. Razlog je jednostavan: nema se više onoliko para kao nekad.

Obamina vlada je za fiskalnu godinu koja je počela u prošlu subotu, za Stejt department tražila 59 milijardi dolara. Potkomitet Predstavničkog doma u kojem su većina republikanci, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadležan za raspodelu para, ovu svotu je skresao na 47 milijardi, dakle za nešto više od 20 odsto.

Ništa manje nežan nije bio ni isti komitet Senata, gde su većina demokrate: po njihovoj verziji, za spoljne poslove u idućoj godini dana može da se potroši samo 53 milijarde.

Predstoji usaglašavanje, koje će sigurno, s obzirom na ukupne budžetske realnosti i prinudu da se u idućih 10 godina troškovi federalne države skrešu za čak hiljadu milijardi, kreatore američke spoljne politike prinuditi da svoje želje prilagode mogućnostima.

Ovo će biti prvo zaista veliko smanjivanje američkih spoljnih troškova od kraja hladnog rata, koje, prema prvim ovdašnjim analizama, objektivno umanjuje i američki uticaj u svetu.

Na dnevnom redu je inače i smanjivanje troškova tamo gde je to dosad bio tabu: u Pentagonu. Da to sprovede, zapalo je u nadležnost novom sekretaru za odbranu Leonu Paneti.

U debati koja je ovim povodom vođena, republikanci su zahtevali „fundamentalnu promenu” načina na koji se raspodeljuje američka spoljna pomoć. Prema rečima republikanke iz Teksasa Keh Grandžer, prioritet treba da dobiju oni troškovi koji su u skladu sa interesima američke bezbednosti.

Kao primer sporne američke darežljivosti, navela je svotu od 250 miliona dolara kao pomoć Pakistanu za otklanjanje posledica prošlogodišnjih katastrofalnih poplava. „Za mene je to loša politika – kako ću ja to da objasnim našem narodu koji je takođe bio izložen velikim poplavama.”

Jedna od prvih posledica iznuđene spoljnopolitičke štedljivosti jeste i odustajanje od ideje da se za Bliski istok i sever Afrike pripremi veliki program ekonomske obnove i finansiranja politički reformi, posle „arapskog proleća”, odnosno promene režima u Tunisu, Egiptu i Libiji. To je donedavno bilo opisivano i kao novi Maršalov plan – po ugledu na velik program obnove porušene Evrope posle Drugog svetskog rata.

Umesto toga, ovaj region može da očekuje samo skromne investicije i zajmove.

Republikanci zahtevaju i da se, u skladu sa njihovim ideološkim uverenjima, odmah obustavi – i ubuduće zabrani – finansiranje inostranih organizacija koje obavljaju abortuse. Traže i smanjivanje američkog udela u budžetima međunarodnih organizacija poput Ujedinjenih nacija, Saveta za ljudska prava, Svetske banke i Svetske zdravstvene organizacije.

Polazi se i od ocene da Amerika može da bude mnogo selektivnija u svom pomaganju drugih, bez mnogo štete po njene nacionalne interese.

Rezultat novih budžetskih realnosti biće i da pomoć nekim partnerima neće više biti podrazumevajuća i bezuslovna. Najbolji primer za to su dva bliskoistočna saveznika, Izrael i Egipat. Prva zemlja već decenijama svake godine dobija tri milijarde, a druga 1,3. Dok će se u slučaju Izraela ovo nastaviti, s obrazloženjem da mu obezbeđuje „kvantitativnu vojnu prednost u regionu”, šefica Stejt departmenta Hilari Klinton će sada morati da potvrdi da je „Egipat održao slobodne i poštene izbore i da ostvaruje politiku zaštite slobode izražavanja i udruživanja”.

M. Mišić

-----------------------------------------------------------

Na udaru i vojni program za oficire iz stranih armija

Na udaru je i Međunarodni program vojnog obrazovanja i obuke (IMET), čiji je ukupni budžet 105 miliona, koji svake godine oficire stranih armija dovodi u SAD da proučavaju ovdašnji vojni sistem i praksu. U IMET-u učestvuje 136 zemalja, među kojima je i Srbija, a korisnost ovog programa leži u „izgradnji ličnih veza među oficirima, što nam daje povećani pristup i potencijalne tačke uticaja”.

objavljeno: 05.10.2011

Nastavak na Politika...