Izvor: Blic, 19.Avg.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Manevri za brigu Amerike
Manevri za brigu Amerike
Ruska i kineska armija započele su prvu zajedničku vojnu vežbu pod nazivom 'Mirovna misija 2005' koja će, kako se očekuje u Moskvi i Pekingu, poboljšati odnose dve zemlje.
U manevrima čiji je cilj munjevita invazija na izmišljenu državu učestvuje više od 10.000 vojnika, sva tri roda vojske dve zemlje (kopneni, pomorski i vazduhoplovni). Vežba koja se u Vašingtonu prati sa velikom pažnjom trajaće osam dana i podeljena je u dve faze. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U prvoj će se mornaričke snage okupiti u Vladivostoku, na dalekom istoku Rusije, odakle će u pratnji krstarica, bombardera i lovaca krenuti u Žuto more, gde će biti izvršen desant na poluostrvo Jiaodong u istočnoj Kini.
Analitičari tvrde da ovi vojni manevri i definitivno pokazuju želju Rusije i Kine za stvaranjem strateškog partnerstva, čiji je cilj suprotstavljanje uticaju SAD. Vežba je, prema njihovim tvrdnjama, zapravo poruka Americi - Ne pritiskaj previše dva bivša neprijatelja iz hladnog rata! Istovremeno to je najveće vojno okupljanje u regionu još od Korejskog rata pre pola veka.
U saopštenju iz Vašingrona, čiji predstavnici ne učestvuju na vežbi ni u svojstvu posmatrača (što je uobičajeno), upozorava se da vežba 'treba da bude izvedena tako da ne ugrozi regionalnu stabilnost'.
'Pažljivo pratimo razvoj događaja. Nadamo se da vežba neće narušiti dobru atmosferu u regionu', rekao je Sin Mekormak, portparol Stejt departmenta.
Reagovalo je kinesko Ministarstvo odbrane navodeći da je cilj vežbe da se 'proveri sposobnost armija u borbi protiv separatizma i terorizma'.
'Deo vežbe je iskrcavanje i invazija iz vazduha, a to nema nikakve veze sa borbom protiv terorizma. Ona se održava zbog dugoročnog agresivnog vojnog stava Amerike prema Kini i Rusiji', kaže Ni Leksiong, vojni ekspert sa Univerziteta u Šangaju.
Tu dolazimo do ključnog problema, a to je Tajvan, koji Kina smatra svojom teritorijom, a koji ima velikog saveznika u SAD, odakle redovno stiže moderna vojna oprema čija se vrednost meri desetinama milijardi dolara. Kina je početkom godine usvojila zakon o upotrebi vojnih snaga u slučaju da Tajvan proglasi nezavisnost, što je dodatno podgrejalo atmosferu u Aziji, gde nuklearni program Severne Koreje preti da izazove sukob većih razmera.
Iz SAD je u poslednje vreme stiglo nekoliko obaveštajnih analiza u kojima se predviđa da će kineska armija za nekoliko godina, zahvaljujući velikom ulaganju, preuzeti primat u regionu. Ekonomski razvoj azijskog zmaja doprinosi tehnološkom razvoju vojnih kapaciteta. Najbrojnija armija na svetu od 2,5 miliona pripadnika svakako za Vašington predstavlja više nego krupan zalogaj, zbog čega je bolje Kinu trgovinskim povlasticama privoleti za saveznika nego je držati u neizvesnosti. Na drugoj strani Rusija, čije savremeno oružje odlično parira skupim američkim sistemima, za Kinu predstavlja prirodnog saveznika, sa čim Amerika u budućnosti mora da računa. A. Petrović
