Izvor: Politika, 16.Dec.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mamutski saldo rata u Avganistanu
SAD u Avganistanu potrošile mnogo više od budžeta Maršalovog plana za obnovu Evrope posle Drugog svetskog rata
Rat u Avganistanu, najduži sukob u kojem SAD učestvuju van svoje teritorije, dosad je američke poreske obveznike koštao najmanje bilion dolara, a očekuje se da do okončanja povlačenja trupa krajem godine bude potrošeno još nekoliko stotina milijardi, pokazuje računica „Fajnenšel tajmsa”. List navodi da je oko 80 odsto ukupne sume utrošeno za vreme predsednikovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Baraka Obame od 2009. Procenjuje će da će mamutski saldo dosadašnjih troškova samo dodatno osnažiti ionako veliku sumnjičavost Amerikanaca prema intervencijama u stranim državama – naročito Iraku i Avganistanu.
Uz troškove rata u Iraku koji se procenjuju na 1,7 biliona, sukob u Avganistanu samo doprinosi opštem uverenju da su američke intervencije posle terorističkog napada 11. septembra u suštini bile – loša ideja.
„Jednostavno ne možemo ponovo da izgubimo ovu svotu novca. Američki narod to ne bi tolerisao”, ocenjuje za „Fajnenšel tajms” specijalista za kontrolu trošenja u Avganistanu Džon Sopko. On dodaje da je suma koju su SAD potrošile u ovoj zemlji, uzimajući u obzir inflaciju, veća nego što je bio budžet Maršalovog plana za obnovu Evrope posle Drugog svetskog rata.
Pedantna računica ekonomskog dnevnika u završni račun avanture u Avganistanu uključuje i troškove medicinske nege angažovanih vojnika. Prema podacima stručnjaka sa Harvarda, ukupni troškovi lečenja veterana iz Iraka i Avganistana dosad iznose 134 milijarde dolara. Nemoguće je, međutim, razlučiti koji procenat ove sume otpada na trupe u Avganistanu, jer je trećina ukupnog broja vojnika poslatih u Avganistan i Irak službovala na oba mesta. Tu su i psihološki problemi, poput posttraumatskog stresnog poremećaja, koji kod povratnika sa ratišta izazivaju složene smetnje i zahteva dugotrajno (i skupo) lečenje. Za očekivati je da troškovi njihovog lečenja u narednim godinama budu sve veći, a neke prognoze pominju i iznos od 836 milijardi dolara, a tu je i problem penzija za veterane.
Kada je Amerika posle 11. septembra 2001. povela rat protiv terorizma, malo je verovatno da su stratezi u Vašingtonu računali na ovako skromne rezultate 13 godina kasnije. Nezvanične procene pokazuju da je u sukobu poginulo oko 21.000 avganistanskih civila i ukupno 3.484 pripadnika međunarodne koalicije predvođene SAD. Premda je talibanski režim veoma brzo srušen još na početku rata, što se knjiži kao uspeh koalicije, sve se više čini da će ova avganistanska avantura biti ocenjena kao neuspešna.
Predsednik SAD je odlučio da po isteku ove godine u Avganistanu zadrži 9.800 američkih vojnika, koji će u toku naredne dve godine biti vraćeni kući. Do tog broja Barak Obama je došao nakon konsultacija sa vojnim savetnicima i zapovednicima u Avganistanu, uprkos činjenici da se potpredsednik Džo Bajden zalagao da ih bude mnogo manje. Njihovi zadaci će se najvećim delom zasnivati na obučavanju avganistanske vojske i sprovođenju protivterorističkih operacija.
Najveći problem celog pohoda je ipak opšti utisak da skupa operacija nije donela mnogo koristi samom Avganistanu. Posle prvobitnog olakšanja nakon obaranja Talibana i kratkoročnih ekonomskih mera, velika očekivanja su s vremenom splasnula. Talibanski pokret je ponovo u usponu i preti da naruši ionako krhki poredak instaliran spolja. U Avganistanu su čak i oni koji jedva čekaju da vide leđa stranim vojnicima i te kako svesni da bez strane pomoći nema obnove i razvoja. Za sada je jedino izvesno da mogu da računaju na 16 milijardi dolara pomoći, koji bi trebalo da pokriju period od 2012. do 2016.
D. Vukotić
objavljeno: 16.12.2014.
.jpg)
