Izvor: Deutsche Welle, 26.Dec.2018, 09:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Malo bezakonje, malo zakon
Novinar „Južnih vesti“ odbio je da policiji oda izvore koji mu dostavljaju podatke o malverzacijama u niškoj opštini Medijana. Ali da li je prekršio zakon kada je upotrebio matične brojeve dvoje zaposlenih u toj opštini?
Među brojnim tekstovima regionalnog portala „Južne vesti“ o problematičnim tenderima i malverzacijama, jedan je bio od posebnog značaja. Reč je, kako kažu, o nezakonitom zapošljavanju šefice Odseka za poslove razvoja i odnose sa javnošću >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Dušanke Kitanović u Medijani, najvećoj od pet niških opština, kao i o zapošljavanju vozača u ovoj opštini pod kontrolom Srpske napredne stranke.
Novinar ovog portala Stefan Marković ovih dana je morao na policijsko saslušanje zbog zahteva za dostavu informacija od javnog značaja koji je poslao opštini Medijana u septembru.
Stefan Marković
„Mi već neko vreme objavljujemo tekstove o malverzacijama u opštini Medijana i pošto u opštini ne odgovaraju na zahteve za informacije od javnog značaja, tu se pojavljuje nekoliko izvora koji nama dostavljaju podatke“, kaže Marković za DW.
„Dušanka Kitanović je formalno portparolka, ali ne odgovara na pozive, predsednik Opštine mi je blokirao čak i broj telefona, tako da su se oni potpuno izolovali od nas i nemamo tu stranu priče. S druge strane, pojavio se veliki broj izvora, nezadovoljnih ljudi iz opštine koji su nam na ovaj ili onaj način dostavljali dokumentaciju“, dodaje on. „Nisu mogli da demantuju nijedan tekst jer su svi bili potkrepljeni dokumentima.“
Među dokumentima koji su došli na Markovićev sto bili su i ugovori o radu Dušanke Kitanović i vozača predsednika opštine Medijana. Novinar je iskoristio njihove matične brojeve kako bi podneo zahtev o pristupu informacijama od javnog značaja i proverio autentičnost dokumenata, na šta su se ovo dvoje dosetili da – podnesu krivičnu prijavu. Navodno, Marković zloupotrebljava njihove lične podatke.
Usledio je poziv policije i saslušanje po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva. „Nisam išao sa pravnikom jer su mi rekli da treba da dođem u svojstvu građanina, ali tražili su da otkrijem odakle meni informacije i da li sam ih pribavio na nelegalan način. Policajac je insistirao da ja otkrijem ko je izvor, ali ja sam se pozvao na Zakon o javnom informisanju i rekao da kao novinar imam obavezu da ne otkrivam svoje izvore“, priča Marković za DW.
Novinar ipak prekršio zakon?
U „Južnim vestima“ smatraju da nisu prekršili zakon te da je reč o političkom pritisku na medij koji izveštava o radu gradskih institucija.
Međutim, Dušanka Kitanović za DW tvrdi da nema reči o pritisku. „Imajući u vidu da svoj matični broj nisam dostavila Južnim vestima i da nikom nisam dostavljala svoj matični broj, prijavila sam ga jer je on potpisnik tog zahteva, a ne zato što je novinar, niti posebno zato što je novinar Južnih vesti“, kaže ona. „Smatram da sam morala da zaštitim svoja prava jer ne znam kako će novinar upotrebiti moj matični broj. Ja sam u prijavi policiji tražila da se utvrdi od koga je novinar dobio moj jedinstveni matični broj.“
Dušanka Kitanović
Kitanović dodaje da je u gradskoj opštini po zakonu zaposlena od marta na zameni koleginice i da za to nije potrebno raspisivanje konkursa.
Advokatica Ivana Pavlović za DW pojašnjava da tuđi lični podaci na smeju da se koriste ni onako kako ih je koristio ovaj novinar. „Niko ne sme da koristi ničiji matični broj, čak ni ja u postupku dok mi sam klijent ne da svoj jedinstveni matični broj. Svako ko sazna da su korišćeni njegovi lični podaci može da traži zaštitu.“
Ona kaže da, iako je zaprećena novčana kazna ili zatvor do godinu dana, olakšavajuća okolnost je da novinar nije radnik javne uprave koji zloupotrebljava baze podataka. Pavlović dodaje da tužilaštva u tim prilikama često koriste oportunitet – „odlaganje krivičnog gonjenja“ u zamenu za plaćanje određene sume.
Dugi pritisci na „Južne vesti“
Ovo nije prvi put da „Južne vesti“ imaju probleme sa institucijama, mada je prvi put da neko od njihovih novinara ide na razgovor sa policijom. Tokom cele godine Poreska uprava je prebirala po njihovim papirima, proveravala partnerske firme i ugovore sa donatorima. Potom je na adresu Južnih vesti stiglo rešenje Poreske uprave da plate nešto više od milion dinara na ime poreza i doprinosa jer glavni urednik Predrag Blagojević nije zaposlen u tom mediju, već u svojoj firmi u kojoj je plaćao poreze i doprinose.
Tada je Dragan Petković iz rukovodstva ovog medija izjavio da je „do rukovodstva Južnih vesti nezvaničnim kanalima stigla informacija da je prinudnu naplatu izmišljenog duga zaustavio lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić“. Novinar portala Stefan Marković podseća da slučaj još uvek nije formalno rešen, pa su „Južne vesti“ i dalje blokirane u Agenciji za privredne registre.
Na očajnu situaciju u kojoj rade pre svega novinari malih lokalnih medija podsetio je i slučaj paljenja kuće Milana Jovanovića iz Grocke koji je o nepočinstvima lokalnih moćnika pisao za portal „Žig info“. Od troje uhapšenih, žena koja je pomagala u podmetanju požara je priznala krivicu i dobila tek šest meseci kućnog zatvora. Nalogodavac je i dalje nepoznat.
Dragan Janjić, urednik agencije Beta i član Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže da se pritisci na medija najčešće manifestuju kroz ekonomske aspekte, počev od raspodele novca za oglašavanje, pa do raspodele novca koji se u budžetima – naročito lokalnim – izdvajaju za informisanje. „Uprošteno rečeno, oni koji upravljaju tokovima novca darežljivi su prema medijima koji o njima izveštavaju pozitivno“, kaže Janjić za DW.
„Drugi bitan oblik pritiska su otvoreni i žestoki javni napadi predstavnika vlasti na one koji objavljuju informacije i mišljenja koje vlasti i drugi centri moći žele da zadrže van domašaja javnosti. U toj vrsti pritisaka važnu ulogu imaju i tabloidi koji javno napadaju nepodobne kolege i medije“; dodaje Janjić. „Treći oblik su fizički napadi i pretnje. Na žalost, u poslednje vreme takvi slučajevi su učestali, a na meti su uglavnom novinari koji kritički pišu o lokalnim ili nekim drugim vlastima.“
Novinar „Južnih vesti“ Stefan Marković bi mogao da ima još posla sa policijom i sudstvom. U svoju odbranu on podseća na pismo predsednika Vučića penzionerima Srbije – zloupotrebljena je, tvrdi, čitava baza penzionog fonda kako bi se svim penzionerima pismo poslalo na kućne adrese. Sa druge strane, kaže, on i „Južne vesti“ nisu javno objavili lične podatke zaposlenih u opštinskoj vlasti Medijane o kojima su pisali.
Sve više izvora iz Medijane
U međuvremenu, Dušanka Kitanović iz Opštine Medijana očekuje odgovore po svojoj prijavi – od policije i Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti. Kao bivša novinarka, ona kaže: „Smatram da novinarske slobode ne smeju da se koriste kao plašt za iznošenje bilo kakvih informacija i da etički i novinarski kodeks moraju da se poštuju u svakom slučaju. I u slučaju opštine Medijana, i u mom slučaju.“
S druge strane, novinar „Južnih vesti“ Stefan Marković smatra da je slučaj kontraproduktivan za opštinu Medijana. „Interesantno je da se od tog trenutka još veći broj ljudi javio iz opštine da nam dostavi informacije u vezi sa njihovim radom. I mi smo tako uspeli da lokalnu priču koju smo pratili podignemo na nacionalni nivo zahvaljujući prijavi i čitavom slučaju.“
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
