Izvor: Politika, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali robovi šiju za "Gep"
Prema izveštajima agencija
Nju Delhi, London – "Gepova" dečja bluza sa perlicama, naručena da stigne za sezonu predbožićne kupovine, neće se pojaviti ni u jednoj od 3.000 prodavnica ovog velikog američkog maloprodajnog lanca. Odluka je doneta posle pisanja britanskog "Obzervera" prošlog vikenda da su perlice na pomenutim bluzama prišivala deca u Indiji mlađa od 10 godina u krajnje robovskim uslovima, protivno indijskom zakonu i normama same kompanije, koja je posle slične afere >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre tri godine uporno nastojala da popravi svoj moralni imidž.
Indijske vlasti su reagovale tek juče. Policija je upala u memljivi podrum u delhijskoj četvrti Šapur Džat i "oslobodila" petnaestak dečaka, među kojima je bilo i osmogodišnjaka. Radionica sa maloletnim robovima o kojoj je pisao "Obzerver", smeštena u istom kraju, već je bila zatvorena.
Deca su odvedena u policiju, a kada im vlada isplati jednokratnu pomoć od oko 500 dolara koja im po zakonu sleduje da se ne bi vratila na posao, biće vraćena porodicama u siromašnim državama Bihar i Zapadni Bengal.
Čovek koji ih je odatle doveo, obećavajući veliku zaradu, nije se skrivao od policije, već je gostujući na lokalnim stanicama osuđivao policijsku akciju. Roditelji su mu poverili tu decu "da ih nauči da rade kako bi imali šta da jedu", rekao je.
Iako "Gep" zapošljava 90 inspektora čiji je zadatak da kontrolišu da li dobavljači poštuju pravila kompanije, između ostalih i ono o "nedopustivom zapošljavanju dece", o ovom slučaju je saznao iz novina.
Jedan indijski advokat rekao je za AP da kontrole zapravo i nema, jer velike kompanije angažuju lokalne dobavljače i "posle sve zaborave". Obuzeti željom za brzim profitom, dobavljači dalje sklapaju podugovore sa malim, često ilegalnim radionicama, u koje inspektori velikih firmi ne zalaze.
Dok za slične poslove odrasli dobijaju između 110 i 150 dolara mesečno, deca rade za mizerne sume, a vrlo često i besplatno ukoliko su ih siromašni roditelji prodali.
Malo ko u indijskoj vladi je hteo da komentariše ovaj slučaj. On je prepušten ministru trgovine, koji je, prema izveštavanju indijskih listova, uzvratio optužbama na račun razvijenih zemalja da prenaduvavaju priču o dečjem radu.
Rad dece je surova indijska realnost i za veliki broj građana način preživljavanja. Iako je po zakonu zapošljavanje mlađih od 14 godina zabranjeno u velikom broju delatnosti, uključujući tekstilnu industriju, procenjuje se da 55 (podaci UN) do čak 90 miliona dece čine deo radne snage koja ostvaruje 20 odsto godišnjeg bruto nacionalnog proizvoda.
Aktivisti za dečja prava objašnjavaju da je ovo tipičan problem koji prati brzi ekonomski rast Indije, jer zakoni u socijalnom sektoru nikada ne prate one u oblasti liberalizacije, privatizacije i trgovine, koje se sprovode brzo i efikasno.
Čitaoce na Zapadu ova priča je možda šokirala, ali im je pokazala mračnu stranu globalne ekonomije. Pritisnute konkurencijom i zahtevima kupaca da za male pare dobiju kvalitet, svetske kompanije sele proizvodnju u zemlje jeftine radne snage. Međutim, ako budu procenile da je šteta od etikete natopljene dečjim znojem veća od onoga što na taj način uštede – možda će se povući.
To, nažalost, ne znači da će indijskoj deci biti bolje, svesni su čak i najvatreniji zagovornici dečjih prava.
J. K.
--------------------------------------------------------------------------
Otmičari ili dobročinitelji
Prema izveštajima agencija
Ndžamena, Pariz – Grupa od 16 Evropljana, među kojima je devet francuskih državljana i sedam Španaca, uhapšena je na zapadu Čada u blizini granice sa Sudanom, pod optužbom da su pokušali da kidnapuju 103 afrička deteta i prodaju ih u Francuskoj. Na aerodromu kod gradića Adre, policija Čada je u poslednjem momentu uspela da spreči odvođenje dece, bez ikakvih dokumenata, starosti između jedne i devet godina.Šest pripadnika francuske nevladine organizacije "Zoev kovčeg", tri galska novinara i sedam pripadnika avio-posade španske nacionalnosti odvedeni su u zatvor u gradiću Abeše, dok je belgijski pilot zadržan u pritvoru.
Predsednik Čada pukovnik Idris Debi zatražio je od istražnih organa u Abešeu da utvrde da li su otmičari pokušali da uzmu decu "da bi ih ubili i prodali njihove organe", ili su "pedofili koji se kriju pod maskom nevladine organizacije". Po zakonima Čada, ukoliko se utvrdi da su uhapšeni Evropljani krivi za otmicu i prevaru, sleduje im robija od pet do 20 godina.
Francuski predsednik Nikolas Sarkozi osudio je "ilegalnu i neprihvatljivu" operaciju predstavnika sumnjive nevladine organizacije. Francuski ambasador u Čadu Bruno Fušer upozorio je uhapšene sunarodnike da će "za svoja dela odgovarati pred vlastima Čada". Zvanični Madrid je istovremeno osudio hapšenje španske posade, odbacujući optužbu da su bili saučesnici u pokušaju otmice dece.
Sredinom proleća nevladina organizacija "Zoev kovčeg" objavila je u Francuskoj da namerava da prebaci 10.000 sirotih sudanskih mališana izbeglica u Čadu u Francusku "gde bi ih prihvatile milosrdne porodice". Od aprila francuska policija je u više navrata ispitivala Erika Bretoa, osnivača "Zoevog kovčega". Očevici u Čadu tvrde da je "Zoev kovčeg" u nekoliko navrata letos već prebacivao mališane iz Čada u Francusku. Pred francuskom policijom Breto je tvrdio da zvanični Pariz nije zabranio misiju "Zoevog kovčega" i da su u avione ubacivali samo sudansku siročad. Predstavnici Unicefa u Čadu oštro su negirali sve navode uhapšenih francuskih "dobrotvora".
Deca koja su zaustavljena na samom ulazu u avion mahom su poreklom iz Čada, a ne iz prihvatnih logora sudanskih izbeglica. Unicef je svu decu zbrinuo, a istraga je utvrdila da je oko 300 francuskih porodica već platilo "Zoevom kovčegu" po 2400 evra za svako dovedeno afričko dete.
T. V.
[objavljeno: ]
