Izvor: Deutsche Welle, 27.Okt.2017, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Madrid preuzima kontrolu nad Katalonijom
Španska vlada raspustila je katalonske vlasti, a za 21. decembar su najavljeni vanredni izbori. Prethodno je katalonski parlament proglasio nezavisnost i najavio konstituisanje Republike Katalonije.
Premijer Španije Marijano Rahoj u petak uveče je saopštio da je španska vlada raspustila regionalne vlasti Katalonije i najavio vanredne izbore za 21. decembar. Ta odluka i ostale mere u koje spada i raspuštanje regionalnog parlamenta u Barseloni, stupaju na snagu nakon objavljivanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << u službenom listu.
Istorijsko popodne u Španiji
Prvo je u Barseloni oko 17 časova usvojena deklaracija o nezavisnosti Katalonije sa 70 glasova za, 10 protiv, uz dva uzdržana. Glasanje u Barseloni je bilo tajno, a poslanici opozicije su neposredno pre toga napustili plenarnu salu.
Pola sata kasnije senat u Madridu je velikom većinom (247 glasova za, 47 protiv) doneo odluku o svrgavanju vlasti Katalonije pod predsednikom Karlosom Pudždemonom i o drugim prinudnim merama protiv vlasti u Kataloniji. Time su premijer Španije Marijanu Rahoju bile odrešene ruke da svim silama deluje protiv vođstva Katalonije, odnosno onih koji su za nezavisnost Katalonije. To je omogućeno aktivirajem Člana 155 Ustava Španije - prvi put od 1978.
Retki „glasovi razuma“
Na istovremenim sednicama Senata i katalonskog parlamenta čuli su se tek poneki „glasovi razuma“ koji su odluke o aktiviranju Člana 155 i jednostrano proglašenje nezavisnosti ocenjivali kao „varvarske činove“ i „ozbiljne greške koje nikoga neće zaštititi“, te da je u celoj Španiji danas „crni dan demokratije“.
Španski premijer Rahoj je na Tviteru napisao: „Pozivam Špance da ostanu mirni. Vladavina prava će biti iskorišćena kako bi se Katalonija vratila u zakonske okvire.“
Uprkos rezultatima referenduma – više od 90 odsto za nezavisnost, ali uz izlaznost od samo 43 odsto – ne postoji potpuni konsenzus o tome da Katalonija treba da se odvoji od Španije. Unionisti ističu da je separatizam suprotan ideji Evropske unije o „nekreiranju granica“, postoji strah od još dubljih podela u društvu kao i ekonomske nestabilnosti.
Karlos Pudžemon peva katalonsku himnu u parlamentu u Barseloni posle proglašenja nezavisnosti, 27.10.2017.
Sa druge strane, pristalice nezavisnosti ističu da ne žele da izgube autonomiju, kao i da su represivne mere centralne vlasti u Madridu toliko jake da prete da potpuno izoluju Kataloniju, pri tom odbijajući bilo kakvu vrstu dijaloga i mogućeg dogovora.
Podrška Madridu iz Brisela, Berlina i Vašingona
Evropska unija ne priznaje proglašenje nezavisnosti Katalonije. "Za EU se ništa ne menja", napisao je predsedavaući Saveta EU Donald Tusk na Tviteru. "Španija je i dalje naš jedini sagovornik." Tusk je takođe pozvao madridsku vladu da se uzdrži od upotrebe sile. "Nadam se da španska vlada prednost daje snažnim argumentima, a ne argumentu snage".
Nemačka vlada se takođe jasno suprotstavila aspiracijama Katalonije za nezavisnost. "Suverenitet i teritorijalni integritet Španije jesu i ostaće nepovredivi, a jednostrano proglašena nezavisnost Katalonije krši ove zaštićene principe", rekao je portparol vlade Štefen Zajbert u Berlinu. Nemačka vlada podržava jasan stav španskog premijera u obezbeđivanju i ponovnom uspotavljanju ustavnog poretka. Zajbert je rekao: "Nadamo se da će sve strane koristiti sve postojeće mogućnosti za dijalog i deeskalaciju".
SAD su podržale vladu u Madridu. Katalonija je sastavni deo Španije, a Vašington podržava ustavne mere španske vlade da održi zajedništo zemlje, rekla je jedna portparolka američkog Stejt departmenta.
