Izvor: Vostok.rs, 19.Jul.2011, 16:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mađarska: opravdavanje nacizma – slučajnost ili zakonomernost?
19.07.2011. -
Oslobađanje nacističkog zločinca opasna je tendencija koja se ne sme dozvoliti, smatra direktor fonda Istorijsko sećanje Aleksandar Djukov. Tako je ruski ekspert prokomentarisao saopštenje iz Mađarske, gde je 18. jula sud ukinuo optužbu za saradnju sa nacistima u vreme rata protiv bivšeg šefa mađarske policije Šandora Kepira.
Devedesetsedmogodišnji Šandor Kepiro niz godina smatran je jednim od najtraženijih nacističkih zločinaca. On je bio optužen >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << za ratne zločine izvrešene u srpskom gradu Novom Sadu 1942. gdoine. Tada je u trodnevnoj klanici poginulo preko 1200 Jevreja, Srba i Roma. Šta više, po verziji optužbe, bivši nacista snosio je ličnu odgovornost za pogibiju 36 nevinih žrtava i smatran je umešanim u masovna streljanja u Mađarskoj 1944. godine. Niz godina pravobranioci nisu mogli da nađu tragove Kepira – posle pada fašističkog režima on je bežao u Argentinu i vratio se u domovinu tek 1996. godine.
Aktualna oslobađajuća presuda je politička odluka, uveren je Aleksandar Djukov.
Poslednjih godina prisustvo desnih radikala na političkoj sceni Mađarske postaje primetnije. Razmatrajući situaciju sa ove tačke geldišta, možemo da pretpostavimo da je odluka suda bila osnovana politički. Znamo da se ne tako davno sličan slučaj razmatrao u Nemačkoj. To je bio slučaj Ivana Demjanjuka, koji je bio čuvar u nacističkom logoru. Bez obzira na sve napore odbrane, Demjanjuk je bio zaslužno osuđen za zločine protiv čovečnosti. Bez obzira na to što je Demjanjuk prilično star čovek, ipak je bio osuđen, makar ne na tako dugu kaznu. Uvern sam da je sama činjenica osude mnogo važnija nego zatvaranje ili drugi oblici kažnjavanja. Nacistički zločini, mada su se desili vrlo davno, moraju da budu kažnjeni. To je zločin protiv čovečnosti, i njegovo ponavljanje, na koje pozivaju neonacisti i pred kojim zatvara oči niz desnih radikala Evrope, nije dopustivo.
Najverovatnije je osložbađanje naciste u Mađarskoj još jedan korak zemlje u težnji da se ogradi ne samo od svoje sovjetske prošlosti, već i pokušaj prepisivanja istorije. Svedočanstvo za to možemo da pronađemo i u želji vlasti da preimenuju dva glavna trga Budimpešte – Moskva ter i Ruzvelt ter u nešto mašđarskije, kako je objasno svoj predlog gradonačelnik Budimpešte Ivan Tarloš. On je ujedno dao ideju da se sa Trga Slobode prenese spomenik sovjetskim vojnicima oslobodiocima na neko manje javno mesto.
Još jedan upečatljiv primer pokušaja da se revidira istorija i prepišu rezultati Drugog svetskog rata, čemu je tako sklona danas EU, to je slučaj povodom partizana i učesnika Velikog Otadžbinskog rata Vasilija Kononova, koji se niz godina sudio sa letonskim vlastima. Riški sud, između ostalog, priznao je da je 1944. godine Kononov učestvovao u kaznenoj akciji u mestu Mali Bati. Veteran je sa svoje strane izjavio da su tamo streljali saradnike fašista. Raznih godina letonski sud je proglašavao Vasilija Kononova čas krivim, čak nevinim. Čak je slučaj bio predat Velikom veću Evropskog suda za ljudska prava, gde je bila izrečena jednoznačna presuda – kriv. MIP Rusije negativno je primilo odluku Strazbura, i slučaj je ponovo otišao na revidiranje. Ipak bivši učesnik Velikog Otadžbinskog rata nije dočekao oslobađajuću presudu. On je preminuo 31. marta 2011. godine u 89. godini.
Direktor fonda Istorijsko sećanje Aleksandar Djukov je uveren da savremena Evropa pod parolom obnove istorijske pravde prosto igra sopstvene političke igre. Prava pravda za evropske političare nije tako važna, ovde preteže želja da se na bilo koji način prekroji istorija u skladu sa svojim ambicijama. U vezi sa tim, uveren je ekspert, nije važno to što prave zločince oslobađaju na sudu, dok nevini dobijaju surove presude i etiketu saradnika nacizma.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
.jpg)
