Izvor: Blic, 21.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mađarska i dalje vri
Mađarska i dalje vri
Mađarska opozicija i premijer Ferenc Đurčanji nastavili su da pozivaju jedni druge na odgovornost zbog nereda koji su se dogodili u centru Budimpešte sinoć i preksinoć. Bilans nemira u noći između utorka i srede je 57 povređenih i 98 uhapšenih, a ukupan broj povređenih za dva dana je preko 200, dok je privedenih ukupno 137, objavila je mađarska policija.
Do novog sukoba između demonstranata i policije došlo je preksinoć, noć >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << posle nereda u kojima je stradalo preko 150 ljudi, kao i zgrada mađarske televizije. Grupa od oko 1.000 demonstranata odvojila se od glavnine i došla ispred sedišta vladajuće Socijalističke partije premijera Đurčanjija. Istovremeno, na trgu Košut u mirnim demonstracijama okupilo se 10.000 ljudi koji su tražili ostavku premijera.
Smanjenje tenzije se ne očekuje imajući u vidu da je za danas najavljen protest studenata, dok se okupljanje pristalica desnice očekuje u subotu.
Sam Đurčanji i dalje odbija pozive demonstranata i opozicije da podnese ostavku. On je istakao da neće imati strpljenja za nasilne demonstrante i da će nastaviti sa nepopularnim reformama.
Opozicioni Fides je najavio da će bojkotovati sednice parlamenta sve dok premijer ne podnese ostavku, a lider te partije Viktor Orban je Đurčanjija nazvao 'patološkim lažovom', a njegovu vladu 'nelegitimnom'. Đurčanjija je kritikovao i predsednik Mađarske Laslo Šoljm, rekavši da je ovaj 45-godišnji milioner izazvao 'moralnu krizu u zemlji'.
Demonstracije i neredi u Mađarskoj već su prilično poljuljale poziciju premijera i njegove partije. Popularnost socijalista je sa 40 odsto pala na svega 25 odsto. Očekuje se da će oni pretrpeti težak poraz na lokalnim izborima 1. oktobra.
Po istraživanjima javnog mnjenja, više od 80 odsto Mađara protivi se nasilnim demonstracijama, a oko 40 odsto njih smatra da je vlada odgovorna za nasilje.
Povod za najveću krizu u Mađarskoj od rušenja komunizma je neformalan razgovor premijera Đurčanjija s predstavnicima vladajuće Socijalističke partije posle izbora u aprilu ove godine, a čiji je snimak pustio mađarski radio. U tom obraćanju, narodnim jezikom i uz poneku psovku, on je priznao da su poslednje dve godine lagali birače o ekonomskim prilikama u zemlji.
Na aprilskim izborima Đurčanji je pobedio zahvaljujući obećanjima da će smanjiti poreze, ali po dolasku na vlast porezi su povećani, a subvencije su smanjene za 4,6 milijardi dolara. Taj novac je državnoj kasi preko neophodan kako bi se smanjio budžetski deficit, koji iznosi čak 10,1 odsto BDP. EU je ranije od Mađarske tražila da smanji javnu potrošnju i mere vlade premijera Đurčanjija su pozdravljene u Briselu. Poslednjih godina većina Mađara smatra da je marginalizovana, dok se elita bogati:
'Ljudi osećaju da nemaju nikakve koristi od ekonomskih reformi, dok se na čelu zemlje nalazi isti ljudi koji su sve bogatiji', kaže Žolt Pap, ekonomski analitičar.
Prosečna plata u Mađarskoj iznosi oko 750 dolara i bila bi mnogo veća kada bi se smanjila javna potrošnja. Više od polovine budžeta Mađarska troši na obezbeđivanje socijalnog mira, što je neodrživo, smatraju analitičari.
A. Petrović Samouvereni milioner
Đurčanji je imao svega 28 godina kada je izgledalo da je njegova politička karijera završena. Te 1989. je došlo do pada komunizma u Mađarskoj, a on je bio član mladih komunista, organizacije koja je raspuštena. Kasnije je ušao u biznis na tržištu nekretnina, gde je brzo postao milioner. Danas se Đurčanji nalazi na 50. mestu liste najbogatijih Mađara. Vrednost njegove imovine procenjena je na oko 12 miliona dolara. Pre četiri godine, postao je savetnik premijera Petera Međešija, da bi kasnije postao ministar za sport. Na polovini mandata Đurčanji dolazi na premijersko mesto, a Socijalistička partija preuzima primat na političkoj sceni. Jednom je želeo da se našali, rekavši da su fudbaleri Mađarske pokazali veliku hrabrost u meču 'protiv terorista'. Protivnik je bila selekcija Saudijske Arabije, pa je morao da se izvini. Ima četvoro dece iz dva braka. I mediji se podelili
Mađarski mediji različito komentarišu poslednja zbivanja u zemlji. Najtiražniji dnevnik 'Nepsabadšag' umanjuje odgovornost premijera ističući da je on u govoru priznao da je lagao i da su građani iz njega mogli da saznaju samo da je Đurčanji pošten. Konzervativni dnevnik 'Mađar Nemzet' tvrdi da bi posle govora premijera Mađari trebalo da 'zaborave sve što su naučili o demokratiji'. Strani mediji takođe komentarišu situaciju u Mađarskoj. Komentator britanskog 'Tajmsa' kaže: 'Premijer i ne treba da podnese ostavku. Ako Mađari tvrde da je on tajio lošu ekonomsku situaciju, onda su oni jedini na svetu kojima nije bilo jasno koliko loše stoje. Glasači nisu hteli da se odreknu posla u državnim institucijama i beneficija iz prošlosti.' Kriza može da se proširi
Događaji u Budimpešti treba da budu upozorenje za ceo region kako bi mogle da izgledaju ulice Varšave, Praga ili Bratislave ako se vlade ne upuste u odgovornu fiskalnu politiku, ocenjuju ekonomisti. Lukaš Tarnava, glavni ekonomista poljske banke PKO BP, procenio je da Mađarsku čeka usporavanje privrednog rasta, eventualno čak i recesija i inflacija. 'Naša zemlja će biti takva za pet godina ako pođemo putem Mađarske'.
