Izvor: Vostok.rs, 26.Maj.2013, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MTBJ: pravosuđe ili zločin?
25.05.2013. -
U Rusiji obično svečano obeležavaju jubileje. Zato je za 20. godišnjicu MTBJ u Državnoj Dumi RF bio organizovan Okrugli sto sa upadljivim nazivom: Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju: pravosuđe ili zločin?
Za razliku od ranijih slušanja za ovu akciju su bili pozvani ne eksperti-balkanisti i zaštitnici ljudskih prava, već pravnici, stručnjaci za međunarodno pravo. Evo kako je to obrazložio poslanik Državne Dume RF, doktor istorijskih nauka >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Vjačeslav Tetekin, šef ruskog društvenog komiteta za odbranu Vojislava Šešelja.
- Smisao našeg susreta je u sticanju dopunskog pravnog obrazloženja i informacija da bi potkrepili stav ruskog MSP u vezi sa nezakonitošću delatnosti ili čitavog Tribunala, ili nekih aspekata njegove delatnosti. Zato današnji okrugli sto, za razliku od drugimh akcija, imaće pravni karakter, a ne obični za nas političko-publicistički.
O tome da ruski stručnjaci zapravo sumnjaju u zakonitost formiranja i delatnosti MTBJ tokom 20 godina je mnogo pisalo i govorilo se. Zato se stručnjak za međunarodno pravo Aleksandar Mezjaev obratio ne proteklim, već jednom od današnjih procesa generala Ratka Mladića i istakao ličnosti sudija.
- Da vidimo kakve sudije danas sude generala Mladića. Na čelu sudske komore je sudija, državljanin Holandije, članice NATO-pakta, koji je izvršio bombardovanja položaja Vojske Republike Srpske, odnosno, položaja pod komandom generala Mladića. Teško je naći nekog drugog sudiju koji bi bio pristrasniji prema generalu Mladiću. Međutim, imenovan je upravo on. Što više, sudija je već izrekao niz presuda za podređene generala Mladića. Između ostalih, on je bio predsednik suda prilikom suđenja generalu Galiću, kao i predsednik sudske komore, kada se sudilo predsedniku parlamenta Momčilu Krajišniku. U svim tim presudama Ori je već izneo svoj odnos o krivici generala Mladića.
Šta je učinio sudija Ori u predmetu generala Mladića? On je uzeo činjenice, koje je već utvrdio u drugim predmetima i preneo u predmet generala Mladića. Dakle, javno tužilaštvo ne mora da dokazuje te optužbe, dok odbrana mora da ih poriče.
Da pređemo glavnoj optužbi za generala Mladića – ubistvo civila u Srebrenici u julu 1995. godine. Podsetimo, holandsko državljanstvo Orija igra tu ključnu ulogu, jer su glavni svedoci optužbe vojnici holandskog bataljona mirovnjaka. Podsetimo, da je Vrhovni Sud Holandije priznao da Holandija zbog akcija tog bataljona snosi odgovornost za događaje u Srebrenici 1995. godine. Dakle, Ori nikako ne može da bude sudija u predmetu generala Mladića jer ne može da sudi objektivno. U ovom slučaju Ori zaboravlja da je postao sudija ne za svoje zasluge u oblasti međunarodnog prava, već zato, što ga je istakla država Holandija. To je dosta krasnorečiva činjenica.
Drugi sudija je Kristof Flige, državljanin Nemačke. Nemačka je u konfliktu u bivšoj Juoslaviji otvoreno istupila protiv Srba. Nemačka je bombardovala položaje srpske vojske, odnosno, položaje generala Mladića.
Što više, Kristof Flige je bio predsednik sudske komore u predmetu generala Tolimira, direktno podređenog generalu Mladiću. Karakteristično je: u presudi se ne pominje ime generala Mladića, ali je Flige prilikom čitanja presude ipak dao tu izjavu, demonstrativno izrazivši svoju neobjektivnost. Treći sudija je južnoafrički, ali je on u manjini.
Vladimir Kotljar, doktor pravnih nauka, član međunarodnog pravnog Saveta pri MIP, izneo je skoro detektivsku priču, kako je 1992. godine prikupljao materijale za MTBJ.
- U to sam vreme bio u Nju-Jorku i radio u sekretarijatu UN. Bavio sam se inače drugim poslovima, a tim pitanjima se bavilo lično dva čoveka: pravni savetnik UN Karl August Flajšauer, zamenik Generalnog sekretara i njegov engleski zamenik Ralf Zaklin, koji je zapravo određivao liniju i za samog Flajšauera. Tako se desilo da sam u martu 1993. godine bio poslat u Ženevu u komisiju SB UN, koja se bavila pripremom dokumenata za MTBJ. Kada sam došao prvo je, što sam video da skoro sva dokumentacija, na osnovi koje je komisija slala stručnjake (patologoanatome, vojne islednike, vojne tužioce) bila iz Federacija BiH i Hrvatske. Pitao sam: gde je Srbija? Meni su objasnili da Srbija smatra komisiju nezakonitom, zato s njom ne sarađuje. Pozvao sam ambasadu Jugoslavije i dogovorio se da ću doći radi razgovora. To je bilo stalno predstavništvo Jugoslavije u Ženevi pri UN. Pregovori su bili dugački: tek u maju 1994. godine su mi se javili i saopštili da je MSP Jugoslavije pripremilo nekoliko tomova iskaza svedoka, te će ih uskoro podneti. Međutim, istovremeno, upravo tog istog dana, iz niza indirektnih znaka je postalo jasno da se sekretarijat UN sprema da zatvori komisiju. Imao sam osećaj da je neko od pripadnika komisije stalno obaveštavao iza naših leđa sve, što pokušavamo da učinimo radi izbalansiranosti referata te Komisije. Istog dana smo poslali hitan telegram kukovodstvu UN o neophodnosti da produži rad komisije za dva-tri meseca, ali smo nakon dva dana dobili odgovor da se zbog nedostatka sredstava rad komisie za nedelju dana zatvara. Dalje je bila molba da se pod hitno pošalju materijali itd.
U Nju-Jorku očito nisu hteli izbalansirani referat. Oni su bili srećni da počnu istragu samo na osnovi dokumenata iz Federacije BiH i Hrvatske. Taj model je Zapad počeo da kopira u svim fazama pripreme politike protiv Jugoslavije.
Inače, istupanja Okruglog stola nikako nisu bila jubilarna. Njih je rezimirao poslanik Državne Dume Pavel Dorohin, zamenik predsednika komiteta za industriju, šef društvenog komiteta za odbranu generala Ratka Mladića. On je rekao da će delatnost MTBJ biti praćena na državnom nivou.
- Demonstriramo podršku Rusije pomoću Okruglih stolova, radiostanice Glas Rusije, koja emituje priloge o tome, i rada s srpskim parlamentarcima, koji će glasati o tom sporazumu, - sve će to doprineti zajedničkoj stvari.
Podneli smo upit o održavanju pralamentarnih slušanja u Dumi u okviru naše stranke KPRF i pokreta Ruski lad, koji smo osnovali, ta će tema naći odraza u ruskoj štampi. Osim toga, želimo da uputimo odluku sednice naših slušanja Generalnoj Skupštini UN, MSP-u, vladi Rusije, kao i Administraciji Predsednika.
Dakle, ostaje nada da će 20. godišnjica MTBJ postati poslednji jubilej u neslavnom itorijatu tog suda.
Izvor: Glas Rusije
