Izvor: Politika, 26.Maj.2013, 12:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dve decenije tribunala u Hagu
Za dvadeset godina optužena je 161 osoba – 110 Srba, 34 Hrvata, devet Bošnjaka, sedam Albanaca i jedan Makedonac
Haški tribunal osnovan je na jučerašnji dan pre 20 godina – 25. maja 1993. godine, Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Kako je preneo Tanjug, tog dana usvojen je Statut, kojim je Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju uspostavljen kao ad hok sud, na osnovu Glave sedam Povelje UN, kao prinudna mera u cilju zaštite >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << međunarodnog mira i bezbednosti.
Haški tribunal je u dvodecenijskom mandatu optužio 161 osobu – 110 Srba, 34 Hrvata, devet Bošnjaka, sedam Albanaca i jednog Makedonca.
Procentualno, 68 odsto optuženih su Srbi, koji istovremeno čine 76 procenata osuđenih. Na Srbe se odnosi i 80 procenata svih izrečenih kazni i svih pet izrečenih doživotnih robija.
Pravosnažno ili nepravosnažno, dosad su osuđena 82 optuženika, na ukupnu kaznu od 1.215 godina zatvora: 62 Srbina – 974,5 godina zatvora, plus pet doživotnih, 12 Hrvata – 166 godina zatvora, pet Bošnjaka – 43,5 godina, dva Albanca na 19 i Makedonac na 12 godina zatvora.
Za 12 optuženika – po šest Hrvata i Srba – u toku je suđenje pred prvostepenim većem ili čekaju prvostepenu presudu.
Prva haška optužnica podignuta je 7. novembra 1994, protiv Dragana Nikolića, komandanta logora Sušica u istočnoj BiH. Nikolić je osuđen na 20 godina zatvora, a kaznu izdržava u Italiji.
Prvi pretres u sudnici Haškog tribunala održan je 8. novembra 1994. u slučaju Duška Tadića, koji je proglašen krivim i osuđen na 20 godina zatvora, a kaznu je izdržavao u Nemačkoj. Danas je na slobodi.
Prva presuda doneta je protiv Dražena Erdemovića, vojnika Vojske RS koji je, koji je krajem novembra 1996. godine osuđen na deset godina zatvora, a godinu i po kasnije, odlukom žalbenog veća na pet godina.
Savet bezbednosti UN odlučio je krajem 2010. godine da do 31. decembra 2014. moraju da se okončaju svi haški predmeti, a da će nakon toga preostali postupci biti preneti na „Međunarodni rezidualni mehanizam” Haškog tribunala, odnosno prepušteni nacionalnim pravosuđima.
Dve decenije od osnivanja Tribunala biće u Hagu svečano obeležene sutra, a svečanosti će prisustvovati i holandski kralj Vilem-Aleksander. Govoriće predsednik suda Teodor Meron, glavni tužilac Serž Bramerc i sekretar Džon Hoking. U drugom delu svečanosti, u Atrijumu
Gradske kuće u Hagu, biće otvorena izložba o istoriji Tribunala i njegovim najvećim dostignućima, za dve decenije postojanja.
„Biće prisutni predstavnici međunarodnih institucija, drugih međunarodnih sudova sa sedištem u Hagu, kao i diplomatski kor, diplomate i ambasadori, uključujući diplomate iz zemalja bivše Jugoslavije, kao i predstavnici dijaspore zemalja bivše Jugoslavije u Holandiji”, kazala je Tanjugu portparolka Tribunala Magdalena Spalinjska.
Srbija je u Hag isporučila ukupno 46 optuženika
Sredinom 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja, Tribunal je podigao prvu optužnicu protiv jednog aktuelnog šefa države – predsednika SRJ Slobodana Miloševića, tereteći ga za zločine na Kosovu i Metohiji. Milošević je preminuo u zatvorskoj jedinici Tribunala, 11. marta 2006.
Jedina žena koju je Tribunal optužio i osudio jeste Biljana Plavšić, bivša predsednica RS. Ona je posle nagodbe sa tužilaštvom 2003. osuđena na 11 godina zatvora.
Dve trećine te kazne je odslužila, u Hilsenbergu u Švedskoj. Na slobodi je od oktobra 2009. godine. Sa tužilaštvom se, pored Plavšićeve, nagodilo još 19 optuženih, među kojima Milan Babić, Dražen Erdemović, Dragan Zelenović, Damir Došen, Dragan Nikolić...
Na najstrožu, doživotnu kaznu robije, Tribunal je osudio komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislava Galića, a u prvostepenim presudama Milana Lukića, Vujadina Popovića, Ljubišu Bearu i Zdravka Tolimira.
Osuđeni Srbi izdržavaju kaznu zatvora u 12 od ukupno 17 država sa kojima je Haški tribunal potpisao sporazume o izdržavanju kazni. Pravosudnim organima država bivše Jugoslavije, uglavnom BiH, Tribunal je ustupio na procesuiranje 11 optuženih.
Gotovo svi koji su se našli na optužnici Haškog tužilaštva (više od 150 ljudi) proveli su barem nekoliko meseci u pritvoru u Sheveningenu, dok su pojedini pritvorenici, kao što je Veselin Šljivančanin, u njemu čak izdržali i kaznu – od deset godina (oslobođen je posle dve trećine odslužene kazne).
Jedini pritvorenik koji nikada nije zatražio privremeno puštanje na slobodu jeste lider srpskih radikala Vojislav Šešelj, koji u pritvoru Haškog suda boravi već skoro 10 godina, od februara 2003.
Haški tribunal ne razdvaja pritvorenike po nacionalnoj, verskoj ili drugoj pripadnosti, tako da se u zajedničkim prostorijama sreću pritvorenici iz različitih delova bivše Jugoslavije, pa čak i nekadašnji „zakleti neprijatelji”.
Statistika Tribunala pokazuje da je prosek starosti pritvorenika gotovo duplo veći od proseka u nacionalnim zatvorima u svetu i iznosi 57,4 godine, kao i da pritvorenici najviše boluju od srčanih tegoba, izazvanih što niskim, što visokim krvnim pritiskom – njih čak 66 odsto.
Pre nego su stigli u Tribunal, umrlo je devet osumnjičenih, od kojih sedam Srba. Nakon prebacivanja u Sheveningen umrlo je šest osoba, od kojih su pet Srbi. Umrli su Đorđe Đukić, Slavko Dokmanović, Mehmed Alagić, Milan Kovačević, Slobodan Milošević i Momir Talić.
Tokom izdržavanja kazne umrle su četiri osobe.
objavljeno: 26/05/2013
Pogledaj vesti o: Hag
ICTY obilježava 20 godina rada
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 27.Maj.2013, 08:57
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju danas obilježava 20. godišnjicu postojanja i rada. Za rad Tribunala međunarodna zajednica je do sada potrošila oko dvije milijarde dolara. Od uspostave, Tribunal je podigao optužnice protiv 161 osobe za teške povrede humanitarnog prava počinjene...
