Izvor: B92, 07.Jun.2009, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF će pomagati ugroženim zemljama
Vašington -- Izvršni direktor MMF-a Dominik Stros Kan izjavio je da će ta institucija i dalje pomagati svim zemljama koje je pogodila ekonomska kriza.
Stros Kan je ukazao i na nameru Fonda da preduzima, tokom narednih meseci, radi eliminisanja privredne krize, razne mere da bi se što pre stekli uslovi za stabilizaciju svetske privrede i povratak globalne ekonomije u stanje rasta, objavljeno je na sajtu MMF-a.
Eksperti Fonda su procenili u aprilu da se ove godine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u globalnoj ekonomiji može očekivati prvi negativan rast nakon završetka Drugog svetskog rata.
Fond će, imajući u vidu intenzitet i dužinu trajanja privredne krize, "pojačati mere za uspostavljanje sistema globalne finansijske zaštite, uvećati sredstva za odobravanje stabilizacionih zajmova pod povoljnijim uslovima, davati jeftinije kredite zemljama sa niskim deviznim prihodima i pojačati praćenje i kontrolu sprovođenja ekonomskih programa dogovorenih sa MMF - om", precizirao je Stros Kan.
On je, takođe, ukazao i na nameru Fonda da se ozbiljno pozabavi promenom sadašnje strukture celokupnog međunarodnog finansijskog sistema, kao i izmenom važećeg mehanizma raspodele kvota MMF-a.
"Ja čvrsto verujem da će promena u načinu rada MMF-a imati veliki značaj ne samo za njegovu legitimnost, već i efikasniji rad i vodeću ulogu tokom procesa usvajanja mera i odgovora na neprevidive situacije u globalnim razmerama, poput tekuće krize", kazao je Stros Kan.
MMF pokušava da olakša uslove odobravanja kredita u okviru Novog sporazuma o zajmovima na taj način što će ih učniti "elastičnijim" i time prihvatljivijim za stvarne i potencijalne korisnike, naglasio je čelnik MMF-a.
Izvršni savet Fonda će razmotriti, prema rečima Stros Kana, krajem ovog meseca i predlog da se obavi opšta raspodela takozvanih specijalnih prava vučenja u MMF od 250 milijardi dolara.
Stros Kan je kao pozitivnu meru ocenio i ranije postignutu saglasnost da Fond udvostruči limit za odobravanje povoljnih zajmova zemljama koje imaju najniže prihode.
Tokom naredne sedmice Izvršni savet MMF-a treba da razmotri i mogućnost dopunskog kreditiranja država - članica sa najnižim prihodima.
Izvršni direktori Fonda će u julu razmotriti i predlog za pojednostavljivanje procedure odobravanja povoljnih kredita i drugih vrsta finansijske pomoći najsiromašnijim zemljama sveta.
MMF je od prošle jeseni odobrio grupi od dvadesetak najugroženijih zemalja, među kojima je i Srbija, zajmove u ukupnoj vrednosti od približno 180 milijardi dolara, ali se smatra da će ti zajmovi, usled prodženog trajanja kriznog perioda, na kraju biti višestruko veći.
Fond je, pre nego što je odobrio pomenute kredite, raspolagao sopstvenim sredstvima za pozajmice u vrednosti 250 milijardi dolara, a sa Japanom je već ugovorio zajam od sto milijardi dolara koji će se, kako je najavljeno, takođe iskoristi za pružanje finansijske pomoći najugroženijim ekonomijama.
Ukupna sredstva Fonda za te pozajmice bi trebalo da se utrostruče u poređenju sa početnom sumom, na 750 milijardi dolara, dogovoreno je na samitu grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa brzim privrednim rastom, 2. aprila u Londonu.
Do sada je, osim Japana, Evropska unija iskazala spremnost da sa više desetina milijardi dolara podrži kreditni fond MMF-a, dok je Kina najavila da je spremna da uloži 50 milijardi dolara u dužničke hartije Fonda, kako bi doprinela povećanju kreditnih mogućnosti te finansijske organizacije.
