Izvor: Glas javnosti, 04.Okt.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MMF: SAD mogu ući u recesiju
Da li zalazi Sunce SAD - postavio je Bi-Bi-Si juče sve manje retoričko pitanje. I odmah mu dodao novo: može li Amerika sa ovakvom ekonomskom krizom uopšte sačuvati status supersile?
Zvanični Vašington će ipak mnogo više zabrinuti prognoza Međunarodnog monetarnog fonda. Eksperti MMF su, naime, već upozorili: SAD bi mogle da uđu u recesiju pošto se finansijski problemi pogoršavaju, ocenio je Međunarodni monetarni fond (MMF) u najpesimističkijim izgledima za najveću svetsku >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ekonomiju od kako je lane počela kreditna kriza.
Fond je u materijalu za polugodišnji izveštaj „Svetske ekonomske perspektive“ ukazao da su se finansijski potresi koji su počeli u leto 2007. pretvorili u pravu krizu i procenio da postoji „velika verovatnoća za znatan pad u SAD“.
Poređenja radi, u julu je MMF prognozirao da će SAD u drugoj polovini 2008. ubeležiti samo umeren pad pre oporavka u 2009, prenela je agencija Blumberg.
MMF će sledeće sedmice objaviti prognoze rasta bruto domaćeg proizvoda SAD i još neki zemalja.
„VOZNI RED“ ANTIKRIZNIH MERA
Nakon američkog „finansijskog zemljotresa“ koji je započeo 15. septembra 2008. godine - mnoge zemlje su preduzele „vatrogasne mere“.
Već 16. septembar konzorcijum od 10 američkih i evropskih banaka odlučio je da formira zajednički stabilizacioni fond od 70 milijardi dolara. Istog dana je Banka Japana odlučila da u finansijski sistem zemlje hitno ubaci dva i po biliona jena da bi „podržala bankarski sektor“, a Centralna banka Kine snizila kamatu, prvi put za šest godina, za 0,27 odsto.
Banke Kanade, Engleske, Evropska centralna banka i Federalni rezervni sistem SAD, kao i Banka Japana i Švajcarska nacionalna banka, objavile su 18. septembra da će „smirivanju tržišta“ pomoći sa 247 milijardi dolara.
Francuski predsednik Sarkozi najavio je 18. septembra hitne interventne mere protiv krize i saopštio da će zakonski ograničiti zarade top-menadžera i trejdera u francuskim firmama.
Američka administracija je 19. septembra lansirala „Akt o vanrednoj ekonomskoj stabilizaciji 2008. godine“ , poznat kao „plan Henrija Polsona“. U njemu je prvi put pomenuto 700 milijardi dolara iz budžeta za otkup „nelikvidnih aktiva“.
Do pada indeksa akcija u celom svetu došlo je 29. septembra čim je donji dom američkog kongresa odbacio „plan Polsona“. Toga dana su se „frontu borbe sa krizom“ priključile centralne banke Australije, Danske, Norveške i Švedske. Centralne finansijske institucije vodećih zemalja dogovorile su se da u spasavanje globalnog kreditnog sistema „ubace“ 620 milijardi dolara i da takve mere preduzimaju do aprila 2009. godine.
Centralna banka Japana je 29. septembra saopštila da će udvostručiti razmenu valutnih aktiva sa Federalnim rezervnim sistemom SAD - od 60 na 120 milijardi dolara. Gotovo istovremeno je Vlada Velike Britanije saopštila da će nacionalizovati hipotekarni biznis banke Bradford : Bingle.
Eksperti nemačke vlade i privatnih banaka 29. septembra utvrdili su paket mera „težak“ 35 milijardi evra za spasavanje minhenske hipotekarne banke Hypo Real Estate.
Noću 2. oktobra Senat SAD je sa 74 glasa za i 25 protiv prihvatio „plan Polsona“, sa olakšicama za 25 miliona poreskih obveznika.
BRAZIL I ARGENTINA ODUSTAJU OD DOLARA
Amerikanci su dobili novi udar - sa (ne) očekivane strane. Brazil i Argentina objavili su da u međusobnim plaćanjima više neće koristiti američku valutu. Predsednica Argentine Kristina Fernandes, čija zemlja će sa Brazilom ove godine imati robnu razmenu od 30 milijardi dolara, saopštila je da će dve zemlje od ponedeljka za to ubuduće koristiti svoje valute. Ranije je pet zemalja Persijskog zaliva - Bahrein, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati objavili da će formirati monetarnu uniju i preći na zajedničku valutu. To se doduše neće dogoditi pre 2010. ali će dodatno potkopati pozicije dolara.
Kada je o zoni evra reč, MMF smatra da će ona biti u stanju da se izbori sa finansijskim šokovima i usporenim rastom.
Za sadašnju krizu zamenik direktora Fonda za istraživanja Čarls Kolins rekao je da je „najopasniji šok na finansijskom sektoru od tridesetih godina prošlog veka“.
„U vreme kada bankarski sistem trpi veliku štetu, kao sada, verovatnoća za težak i produženi pad (privrednih) aktivnosti raste“, upozorio je Kolins.
Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Žan-Klod Triše pozvao je juče Evropsku uniju da bude jedinstvena u odgovoru na globalnu finansijsku krizu.
Triše je upozorio da je evropski rast slab i da postoji rizik da bude još slabiji. On je rekao da ovaj „izuzetan period“ finansijskih potresa zahteva od Evrope da bude „jedinstvena koliko je to moguće“.
Predsednik ECB je to kazao u intervjuu za Radio Evropa 1 dan pre sastanka četiri evropske članice Grupe 8 posvećenog ekonomiji.
Cilj sastanka u Parizu je da predstavnici Francuske, Nemačke, Britanije i Italije utvrde jedinstvenu evropsku strategiju kako bi se prevazišla finansijska kriza. U razgovorima će učestvovati i Triše, predsednik Evropske komisije, kao i visoki evropski finansijski funkcioneri.
Ideja spasavanja posrnulih banaka otkupljivanjem njihovih dugova na teret poreskih obveznika neki i u samoj Americi vezuju za Miltona Fridmana. Jer, on je smatrao da Velike depresije iz tridesetih godina nije moralo biti, pogotovo ne onakvih razmera, da je Vašington novembra 1929, ili malo ranije, izbacio na tržište „određenu sumu dolara“, kao što to sada čine Džordž Buš i njegov ministar finansija Henri Polson. Drugi, koji SAD već sarkastično nazivaju „Sjedinjene socijalističke države Amerike“, međutim, već upozoravaju da bi to bio ulazak u slepu ulicu „beskonačnog podizanja likvidnosti i skidanja odgovornosti sa osnovnih igrača na tržištu čak i za njihove najriskantnije poteze, što bi moglo ugroziti same stubove-nosače ekonomije SAD“.
.jpg)
