Izvor: Kurir, 23.Feb.2012, 16:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MERKELOVA SE IZVINILA PORODICAMA ŽRTAVA NEONACISTA
Ona je navela imena deset ubijenih i rekla: Deset zapaljenih sveća i deset ugašenih života... ugašenih hladnokrvnim ubistvom
BERLIN - U Berlinu su danas predstavnici vlade, parlamenta i Saveznog ustavnog suda, zajedno sa oko 1.200 gostiju, odali počast neonacističkim žrtvama terorističke grupe iz Cvikaua, a kancelarka Anegla Merkel se jasno stavila na stranu žrtava, izvinila i obećala razjašnjenje zločina.
''Vama niko ne može vratiti vašeg muža, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << oca ili ćerku...., ali svi mi vam danas možemo pokazati - vi ne ostajete duže sami u svom bolu, mi saosećamo sa vama, mi tugujemo sa vama...'', rekla je Merkelova na ceremoniji odavanja počasti žrtvama koje je, kako se tereti, od 2000. do 2007. godine ubila, zimus otkrivena, neonacistička grupa iz Cvikaua.
''Ravnodušnost ima razarajuće dejstvo'', upozorila je Merkelova i rekla da su ubistva bruka za Nemačku.
Ona je navela imena deset ubijenih. ''Deset zapaljenih sveća i deset ugašenih života... ugašenih hladnokrvnim ubistvom'', rekla je Merkelova, na ceremoniji, kojoj su prisustvovali članovi porodica žrtava, budući nemački predsednik Joahim Gauk, predsednik parlamenta koji obavlja i funkciju predsednika Nemačke Horst Zehofer, opozicioni prvaci, predstavnici vladajućih partija, ali ugledni sportisti, glumci, među kojima i oni turskog porekla, muzičari i drugi.
Merkelova se izvinila porodicama, jer ih je istraga pogrešno stavljala pod sumnju u pojedinim slučajevima i obećala da oni sve čine za rasvetljavanje ubistava, za koje se tereti, krajem prošle godine otkrivena, neonacistička ćelija iz Cvukaua, kojoj se na ''dušu stavlja'' ubistvo osam Turaka, jednog Grka i jedne nemačke policajke.
Danas je širom zemlje minutom ćutanja, u podne, odata počast žrtvama neonacista, a šef Centralnog saveta muslimana u Nemačkoj Ajman Mezjek je zatražio jasan znak za socijalno jedinstvo i da se jasno kaže da je serija neonaci-ubistava, u prvom redu, bila udarac na slobodno, demokratsko društvo Nemačke.
Predsedavajući turske zajednice u Nemačkoj Kenan Kolat je bio i jasniji i skeptičniji i rekao je da je neophodno da se rasizam osudi, ali da to nije dovoljno i zatražio jasnu strategiju vlade protiv rasizma u društvu.
Nemačka je krajem prošle godine bila pogođena saznanjem o neonacistima iz Cvikaua, a početkom godine je vlada formirala četvoročlanu komisiju koja treba da rasvetli pozadinu i politički analizira seriju neonacističkih ubistava i eventualne greške nadležnih službi u razotkrivanju neonacista.
Nemačka se od kraja prošle godine nalazi pod teretom saznanja da je neonacistička grupa iz Cvikaua, čiji je puni naziv ''Nacionalsocijalističko podzemlje'' (NSU), godinama sejala smrt među strancima u Nemačkoj. U NSU su, suedeći prema medijima, bili jedan profesorski sin, jedan pomoćni građevinski radnik i jedna baštovanka.
Najmanje njih troje, baštovanka Beate Čepe Z. (36) i sada pokojni Uve Mundlos (38) i Uve Benhart (34), koji su živeli u Cvikau, u jednoj staroj, lepoj vili, a novac zarađivali krađama, kao grupa NSU u poslednjih desetak godina ubijali su strance po Nemačkoj. Mundlos i Benhart su krajem prošle godine pronađeni mrtvi, a Čepe je u jednom istražnom zatvoru.
Za Mundlosa se kaže da je bio beskrupulozan ''mislilac'', profesorski sin, dobro vaspitan, koga njegovi bivši drugovi iz razreda opisuju kao neupadljivog i ljubaznog. On je svog brata invalida gurao u kolicima kroz naselje gde su živeli, slušao muziku i posećivao sudske procese, vođene protiv onih koji su osporavali holokaust. Rado je crtao, a na zidu u njegovoj sobi bio je portret Hitlerovog zamenika, Rudolfa Hesa, koji je Mundlos lično nacrtao.
Benhart, pomoćni građevinski radnik, bio je "čovek oružja" i skoro uvek sa sobom nosio 30 santimetara dug bodež, a onaj ko je video ovog mladića, odmah je bežao, pisala je nemačka štampa o ovim mladićima.
Na početku ''maratona ubistava'' ubijeni su 2000. i 2001. godine dva Turčina u Nirnbergu, za neonaciste, gradu mitskog značenja, jer je tu Hitler održavao partijske kongrese svoje stranke.
Do 2007. godine je ukupno ubijeno osam Turaka, jedan Grk i jedna nemačka policajka, a štampa piše da je ''trojka'' svoje žrtve snimala za propagandni film.
