Izvor: Blic, 24.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ludo putovanje otkačenog sveta
Ljubitelji teatra nestrpljivo iščekuju premijeru predstave „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" Bore Ćosića u režiji Dušana Jovanovića na sceni „Ateljea 212". Neki se prisećaju daleke 1971, kada je 5. februara bila praizvedba ovog komada u režiji Ljubomira - Mucija Draškića u kojoj je Milena Dravić odigrala svoju prvu pozorišnu ulogu. Ćosić je 1969. godine dobio Ninovu nagradu za roman (po kojem je ova predstava nastala), a reditelj Jovanović u razgovoru >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za „Blic" kaže da je to delo, inače blisko njegovom pogledu na svet, i danas vrlo živo.
Govoreći o motivima da se poduhvati ove režije poznati slovenački reditelj Dušan Jovanović kaže: „To je kultno Ćosićevo delo koje doživljava mnoga izdanja na raznim evropskim jezicima. Upravo sam ga preveo i za slovenačku kuću 'Beletrina’. Zanimljiva struktura romana koji se bavi katalogizacijom stvarnosti. Mozaikom od fragmenata, sećanja, detalja stvara se slika vremena, porodice, mentaliteta. Prijemčivo mom načinu razmišljanja i rediteljskoj vokaciji.
I kakav je skor tog katalogiziranja stvarnosti?
- Bojim se da bih pogrešio ako bih nešto posebno podvukao. Ima mnogo sličnih momenata između vremena prošlog i sadašnjeg.
Na primer?
- Čemu nabrajanje? Ovo delo, kao „Šopalovići" ili Šekspirovi komadi, pisano je u jednom vremenu, a funkcioniše i u bilo kom drugom. Univerzalnost je njegova odlika i može uvek da zaigra.
Šta ćete apostrofirati?
- Važan lik je pripovedač. Branko Cvejić igra dete koje priča priče o svojoj porodici. Priča i crta, a iz toga izranjaju likovi te prodice. To je osnovna dramaturška struktura. Imamo 60 scena, predstava traje 90 minuta, sve je vrlo fragmentarno. Podela je specifična. Dakle, dete igra glumac koji nije dete, dedu igra Seka Sabljić koja nije deda, itd.
Poigravanje?
- Mislim da je važan sadržaj u čoveku, a ne te stvarne odredenice kao što su pol, godine... One su u u drugom planu. Kroz te postupke uspostavljamo distancu putem koje dolazimo do te zaigranosti, Ćosićevog ludizma. Ludo putovanje nekog mentaliteta, jednog sveta koji je specifičan, različit, zanimljiv.
Šta je ključna odlika tog specifičnog sveta?
- Onako kako ga Bora Ćosić vidi, mislim da su mu odrednice luckasto, šašavo, otkačeno, uvek na rubu apsurda, uvek. U vreme kada je komad pisan moderni pojmovi su bili apsurd, otuđenje... U ovom komadu to jer aplicirano na jednu matricu srpske urbane sredine ili palanke ili, kako se to još zove, čaršije. Reč je o mešavini raznih stvari. Recimo, sukob građanske porodice sa sistemom vrednosti koji dolaze spolja zajedno sa oslobodiocima koji sobom nose posve drugu ideologiju. U tom sukobu odvija se adaptiranje na novonastalu situaciju; promena odnosa, preživljavanje u novim okolnostima... A to se i sada dešava.
Stav prema revoluciji kad je komad napisan i danas nije isti?
- Ne tretiramo revoluciju kao marksistički, društveni projekat nego je, prosto, tretiramo kao promenu. Vrstu promene koja donosi nove uslove života, koja diktira prilagođavanje, koja traži usaglašavanje načina života sa zahtevima vremena. U tom smislu, mislim da živimo stalnu revoluciju jer permanentno prolazimo kroz neke promene - ratove, tranziciju...
Šta je bio prelomni, najmarkantniji momenat u vašoj karijeri?
- Zavisi sa koje strane gledate. A i bilo ih je više. Prvi prelomni trenutak, rekao bih, bio je kad sam prestao da radim u tim malim, nezavisnim poluamaterskim pozorištima, of ili alternativnim scenama, i prešao u velike pozorišne kuće, ušao u institucije i čak postao i jedan od onih koji upravlja njima. To je nesumnjivo momenat koji je odredio moj umetnički put.
Kako vidite ulogu pozorišta u širem društvenom kontekstu?
- Zavisi od zemlje. Uloga teatra u Americi drugačija je nego u Evropi, a u Evropi se razlikuje od zemlje do zemlje. Pri tom uloga teatra se menja jer se i on sam menja. Pozorište nije samo dramsko, postoje razne vrste pozorišta - dokumentarno, fizičko, likovno, plesno, neverbalno... Kroz razne oblike i na razne načine umetnici komuniciraju sa publikom. Nije sve samo u tekstu i idejama koje pozorište servira gledaocima. Stvari zavise od senzibiliteteta, od razvijanosti neke kulturne sredine, načina na koji komunicira i percipira stvari.
U nekoliko reči predstava „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" je...?
- U prvom redu skrećem pažnju na glumce, zaigranost ansambla. Predstava je specifična mešavina nostalgije, topline, ludila, humora... Koktel, istovremeno drag i provokativan.
Premijera
Premijera predstave „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji" Bore Ćosića u režiji Dušana Jovanovića je 27. decembra u „Ateljeu 212". Reditelj sa Katarinom Pejović potpisuje i dramatizaciju. Uloge tumače Branko Cvejić, Dara Džokić, Branimir Brstina, Jelisaveta Sablić, Dušanka Stojanović, Nada Šargin, Janoš Tot, Srđan Timarov, Aleksandra Janković, Goran Jevtić.
.jpg)
