Izvor: Vostok.rs, 05.Mar.2012, 18:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lov na kosmički otpad
05.03.2012. -
Rusija formuliše strategiju razvoja kosmičke grane u 21. veku. Zamenik predsednika vlade Rusije Dmitrij Rogozin označio je prioritetne pravce ruskog kosmičkog programa. To je suprotstavljanje asteroidnoj opasnosti, razvoj orbitalnih kompleksa i ekspedicija u daleki kosmos.
Drugog marta u toku radne posete Centralnom naučno-istraživačkom institutu za mašinogradnju Dmitrij Rogozin izneo je nekoliko teza koje mogu da se smatraju formulacijom novog programa >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ili koncepcije kosmičke delatnosti Rusije. Kao prvo, potpredsednik vlade je rekao da je neophodno pratiti vanzemljaske opasnosti po zemaljsko blagostanje – asteroide i komete. Kao drugo, treba misliti o budućnosti pilotirane kosmonautike posle eksploatacije MKS, mada pri tome treba razmisliti da li da se ponovi put SAD, tačnije da se leti na Mesec.
Problem opasnosti od asteroida i kometa periodnično privlači pažnju medija, naučnika i široke javnosti. Nekada posmatračima polazi za rukom da otkriju novi prilično veliki asteroid, koji teorijski može da predstavlja opasnost po Zemlju (da bi naneo značajna razaranja u regionalnim razmerama dovoljan je asteroid prečnika stotinu metara).
Početkom februara novi povod da se setimo asteroida postala je 49. sednica Naučno-tehničkog podkomiteta Komiteta UN za civilno korišćenje kosmičkog prostora, gde je razmatran aeteroid 2011 AG5 otkriven početkom 2011. godine. Drugo nebesko telo koje je izazvalo interesovanje medija jeste asteroid 2012 DA14, koji treba da se približi Zemlji u februaru 2013. godine. On će proći kako se pretpostavlja na rastojanju od oko 30 hiljada kilometara od planete, što je mnogo bliže Meseca i čak bliže od nekih satelita. Šta više, postoji verovatnoća susreta veća od nule. Ali pošto je prečnik nebeskog tela svega oko 50 metara, sudar može i da se ne desi: nebesko telo će se raspasti u atmosferi.
Programi monitoringa neba u traganju za potencijalno opasnim asteroidima postoje u mnogim zemaljama: SAD, Velikoj Britaniji, Italiji, Nemačkoj i drugim. U toku tih posmatranja nađeno je nešto više od 1300 potencijalno opasnih asteroida. Do poslednjeg trenutka najopasniji od nađenih smatran je asteroid Apofis prečnika 350 metara, koji bi trebalo da se zbliži sa Zemljom prvi put 2029. godine, i drugi put 2036. godine – upravo tada moguće su katastrofalne posledice.
Rusija nema specijalizovani program za posmatranje neba poput američkog, ali 2006. godine bila je formirana ekspertska radna grupa Saveta RAN o kosmosu za probleme opasnosti od asteroida i kometa (AKO), koja je 2011. bila reformisana u ujedinjenu ekspertsku radnu grupu za kosmičke opasnosti. U njene zadatke, između ostalog, ulazi priprema projekta Kompleksnog namenskog programa radova na formiranju sistema koji osigurava rešavanje problema AKO i kosmičkog otpada, i koncepcija federalnog namenskog programa za suprotstavljanje kosmičkim pretnjama. Osim toga, naučno-proizvodno udruženje Lavočkin priprema perspektivni projekat Apofis. Kosmički brod treba da poleti ka istoimenom asteroidu i da postavi na njemu radijski odašiljač, koji će omogućiti da se uništi orbita ovog nebeskog tela. Istovremeno bilo bi važno proučiti karakteristike Apofisa, kako bi se shvatilo kako da se, u slučaju lošeg razvoja događaja, protiv njega borimo. Ipak projekat se za sada nalazi u početnom stadijumu razrade.
Sa druge strane, skeptici ne prestaju da ukazuju na to da je verovatnoća sudara sa velikim nebeskim telom vrlo mala. Upravo zato je predlog Dmitrija Rogozina izazvao čuđenje, u prvom redu, u Roskosmosu. Vladimir Popovkin, šef Roskosmosa, našao je da je opasnost od asteroida i kometa veoma preterana. To je moguće razumeti: delimično zahvaljujući Holivudu sama ideja opasnosti iz kosmosa deluje kao fantastika, i to ne baš vrhunska.
Drugi predlog Dmitrija Rogozina o nastavku projekta kosmičkih stanica, moguće na drugim planetama, ali pri tome zaobilazeći Mesec, takođe se čini neobičan. Preorjentacija ruskog planetarnog programa na Mesec desila se u izvesnoj meri posle pogibije projekta Fobos-Grunt. Prema preliminarnom planu, posle njega je trebalo da uslede misije Mesec-Resur (zajedno sa indijskim projektom Candrijan-2) i Mesec-Glob, radi proučavanja polarnih oblasti našeg satelita. Ovi projekti takođe treba da postanu prva etapa osvajanja Meseca. Radi se o tome što je Mesec istovremeno i prilično daleko da bi se ispitale osnovne tehnologije takvog putovanja, i prilično blizu kako bi posada u slučaju da se nešto desi mogla da se vrati na Zemlju.
U tom pogledu praćenje Amerikanaca, za šta je Dmitrij Rogozin prekoreo savremeni ruski kosmički program, pre je praćenje prirodne logike stvari u kojoj pre nego što se krene na ambiciozne projekte, treba brižljivo odraditi sve u blažim uslovima.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
