Izvor: Politika, 03.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loši sati dobre kuće
U predgrađu vašingtonskog "centra sveta", sa iznenadnim scenama kao u "trećem svetu"
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, juna – Taj dan je zakupcu stana u višespratnici vašingtonskog predgrađa Frendšip Hajts počeo kao i svaki drugi, sa ustaljenom dozom prinude. Ustao je pre zore, da bi na vreme poslao izveštaj u Evropu gde je šest sati više nego ovde, pa je krenuo u uobičajeno privikavanje na javu, u nekoliko poteza.
Odvrnuo je slavinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u kupatilu, ali ni kap nije kanula. Pritisnuo je dugme na daljincu, ali je televizor ostao bez slike i tona. Potražio je vesti na Internetu, ali je kompjuter emitovao poruku da je linija u prekidu.
Namah je pomislio da nešto nije u redu s njim. Stvari ovde važe za savršenije i pouzdanije od ćudljive ljudske prirode.
Kad se flaširanom vodom donekle "doveo u red", sa zaprepašćenjem je utvrdio da nešto nije u redu s pomenutim – aparatima za intimnu i masovnu komunikaciju. Opterećenog svakodnevnim vestima koje seju strahove, ubrzo ga je spopala slutnja da je možda u toku novi teroristički napad, koji se godinama najavljuje. Ako i nije baš to, sigurno je nekakva "đavolska ruka" podesila da odjednom, prošlog utorka, budu ugroženi bitni elementi moderne egzistencije.
Prekid za prekidom
Šta li tek sledi posle ovako sinhronizovanog prekida vodene, televizijske i internetske veze sa svetom – pitao se, pribojavajući se odgovora. A odgovori su počeli da pristižu sporo, ali znatno brže od zaključenja neobičnog "slučaja".
Prvo je došlo obaveštenje da je još u toku noći pukla glavna vodovodna cev naselja. Nekoliko sati kasnije, razglašen je kvar u sistemu kablovske televizije, i on je jedini brzo otklonjen. Internetska centrala je pak uveravala da je kod nje stanje normalno pa da se problem krije u personalnim kompjuterima...
U zgradi u kojoj se sve to ispodogađalo, živi više od hiljadu ljudi, mahom domaćih lica u vrlo poodmaklim godinama ili mladih parova, kao i stranih diplomata, novinara, biznismena. Tako globalizovano društvo, na neprijatnost je delovalo prilično lokalno.
Stranci su se čudili kako je mogućno da ovakva zgrada, nadomak vašingtonskog "centra sveta", ostaje bez vode ceo dan. Pitali su i – zašto nisu došle cisterne s vodom za piće. Domaćini su takođe bili iznenađeni ali su nalazili snage da pohvale vodovodnu i službu za hitne intervencije koje su poslale vodu za piće u kanisterima od po nekoliko litara.
Što je vanredna "suša" duže trajala, to su scene sve više podsećale na prizore nestašice iz "trećeg sveta". Neugodnosti je povećavala i okolnost da zbog nestanka vode nisu radili ni klima--uređaji, po danu koji je mnoge preznojavao. Muka je ostala bez rešenja punih – 30 sati, uprkos upotrebi naizgled vrlo moćne mehanizacije.
Ispostavilo se, začudo, da "nema mesta čuđenju" – kako su saopštili nadležni. Cev koja je popustila bila je dobro napravljena i mnogo solidnija od onih koji je o njoj trebalo da brinu: pukla je, jer je bila – izrabljivana već 73 godine, postavljena još u vreme javnih radova "Nju dila" Franklina Ruzvelta.
Sa infrastrukturom kubure mnoga "stara naselja" u "novom svetu" – obelodanio je "Vašington post". Samo u prestoničkim predgrađima, koja važe za elitnija, ovog maja pukle su 42 dovodne cevi, devet više nego u istom mesecu prošle godine. Zimi je, navodi Sanitarna komisija, stanje još gore: prošlog februara je bilo, u proseku, po 17 pucanja vodovodnih cevi dnevno, ukupno 477, čime je nadmašen prethodni rekord, postavljen još 1995, kad ih je prslo 218.
Nedovoljno se ulaže u infrastrukturu, kaže poslanik Isaija Leget iz okruga Montgomeri, gde je četvrtina cevi starija od pola veka, pa predlaže da se poveća cena vode potrošačima, čija plaćanja čine "95 odsto vodovodnog fonda". Zasad su sigurni samo novi, česti prekidi u snabdevanju – upozorila je Lin Rigins iz Sanitarne komisije.
Vodovodni problem je pojedinim posmatračima učvrstio utisak da u poveće probleme Amerike spadaju – zapostavljanje komunalnih i drugih usluga najširim slojevima stanovništva, kao i zaostajanje kvalifikovanosti radne snage za usponom tehnologije, pa i trgovine. U robnim kućama je, na primer, teško naći prodavca koji može da objasni gde je i kakva je tražena roba, blagajnici se zapetljavaju ako se plaća gotovinom, kelneri često ne znaju kakva jela poslužuju. Još je veća nevolja s raznim zanatlijama, pa se ovde računa da je isplativije kupiti novu nego popraviti staru stvar.
I automati imaju mana
Amerika je, kažu kritičari, zemlja stvaranja, inovacija i visoke tehnologije ali i brzog zastarevanja, skupog i nekompletnog održavanja mnogo čega, pa i zdravlja za koje osiguranje nema više od 40 miliona stanovnika. I impozantna automatizacija takođe nije bez mana. Teško se dođe do sagovornika u službama naplate i opravki. Automat internetskog "snabdevača" je, tako, pomenutom ojađenom stanaru tvrdio da je veza popravljena, iako je nastavila sa čestim prekidima...
Kad je dotični kretao na put preko okeana ovamo, poznanici su ga ispraćali i opaskom: "Blago tebi, ideš u zemlju koja nema problema a kad ih i ima ona ih izveze drugima". Nevolja je, međutim, znatno više od mogućnosti njihovog izvoza.
To se pokazalo uveliko – u uraganskoj tragediji nedovoljno obezbeđenog Nju Orleansa, pretprošlog leta. A u malom – u lošim satima dobre kuće vašingtonskog predgrađa, gde je u danu obnove snabdevanja vodom, alarm naterao stanare na evakuaciju a vatrogasce na intervenciju – zbog dimljenja izazvanog radovima na popravci krova...
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 03.06.2007.]
