Izvor: Deutsche Welle, 08.Jul.2017, 07:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljudi u crnom
Dok je Hamburg tonuo u haos, mnogi gledaoci širom sveta po prvi put su obratili pažnju na demonstrante prekrivenih lica potpuno obučene u crno. Zovu ih Crni blok. Ali to zapravo nije naziv neke grupe već taktike.
Oni su od glave do pete u crnom, sa maramama preko lice ili fantomkama, kapuljačama ili kapama, često i naočarima za sunce. Ceo svet je za njih čuo u predvečerje samita G20 nakon sukoba sa policijom, iako ga, prema izveštajima medija, oni nisu izazvali. Ali su >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << se rado uključili – ka žandarmeriji su leteli molotovljevi kokteli, kamenice, flaše.
Naravno da policija mora da deluje, inače se uopšte ne bi mogli čuti zahtevi mirnih demonstranata, smatra Henrik Beme.
Zovu ih Crni blok iako taj naziv nisu sami sebi smislili, štaviše dala im ga je omražena država – tako ih je u jednom procesu još 1981. označilo frankfurtsko Državno tužilaštvo.
U petak uveče je, prema navodima policije, oko 1.500 njih pustošilo Hamburg, iza su ostajali spaljeni kosturi automobila i razbijeni izlozi. Žandarmerija je na posletku opkolila četvrt Šancenfirtel u kojoj se nalazi čuveni levičarski alternativni centar Crvena flora. Bilans je 197 povređenih policajaca i preko sto uhapšenih.
Ali ko su oni zapravo?
Iako naziv sugeriše da se radi o nekakvoj grupi, Crni blok je zapravo taktika uličnih protesta, često nasilnih. Tako se obično nazivaju demonstranti koji se umešaju među mirnije nezadovoljnike, a svoj identitet od policijskih kamera skrivaju maskama. To je zabranjeno prema nemačkom zakonu o okupljanjima i bio je isprva razlog da policija zaustavi protestnu kolonu.
Crni blok je u Hamburgu okupio radikalne levičare, autonomne aktiviste i anarhiste. Iako ih ujedinjuju odeća, otpor „sistemu“ i spremnost na nasilje, ljudi u crnom zapravo zastupaju raznorodne ideologije. Pored komunista koji se, kako se zna, zalažu za jaku socijalnu državu i preraspodelu tako stoje anarhisti koji bi najradije sasvim ukinuli državu.
Povezani su i međunarodno. „Uglavnom sam čula da govore italijanski i španski. To su dakle ljudi koje je savršeno baš briga kako će Hamburg izgledati u ponedeljak“, rekla je jedna žena na ulicama Hamburga za Dojčlandfunk.
Način identifikacije
U međuvremenu je odeća postala i način identifikacije, signal spremnosti na nasilje. „To je mogućnost da se nastupi militantno, mada ta mogućnost ne mora nužno da se upotrebi“, rekao je o tome Sebastijan Hauns, profesor Univerziteta u Bremenu koji istražuje autonomne protestne pokrete.
Ovakav način bacanja rukavice u lice državi postao je popularan osamdesetih u Zapadnoj Nemačkoj tokom protesta protiv nuklearnih elektrana i prisilnog iseljavanja levičarskih skvotova. Tokom samita G8 u nemačkom Rostoku 2007. godine je Crni blok tokom izgreda povredio oko 400 policajaca.
Malo protiv kapitalizma, malo krađa u supermarketu
Služba za zaštitu ustavnog poretka procenjuje da danas u Nemačkoj ima 28.500 „potencijalnih levičarskih ekstremista“. „Policija je omiljeni neprijatelj autonomnih, ali i autonomni su omiljeni neprijatelj policije“, dodaje Hauns.
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
