Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Nov.2020, 17:10

Ljubomir Živkov: Vojne i druge tajne

“Di si ti služio?” – “Ja u Smederevsku Palanku, u konjicu!”, tubim još dedin odgovor, još dvadeset i dve godine pa ću biti i ja redov u istoj armijskoj oblasti (kao što smo baba i ja imali istog vrhovnog komandanta), zašto svi kažu da su služili armiju, a ne da su bili u vojsci, kako zašto, dve godine samo izvršavaš naređenja, Vojska te odeva, rani, obučava i – koristi, pa šta si drugo neg sluga, nisi svoj gazda ni kad te pustu na ocustvo, moraš da nosiš uniformu, tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je kod nas došao moj stric, Koreja, šinjel mi se činio lepšim od civilnih kaputa, ali ga nisam probao, bio bi mi do zemlje, šajkaču jesam, više sam verovao u svoju glavatost nego u visinu, čim sam se nasitio ogledanja, ustremio sam se na petokraku, koja je mogla da se odvrne, šta ti je ovo IKOM* , pitao sam, to su stvari koje svaki vojnik mora da ima u podne, u ponoć, kazao je, au, kakav podsetnik, pa koje su? Igla, konac, ogledalo… i više se ne sećam šta je u toj šifri, ali koje se mogao dokopati i neprijatelj, označavalo slovo M; na astalu u obliku elipse, koji je bio deo babinog miraza, stoje dva njegova pisma iz Celja, oba napisana penkalom, zelenim mastilom, kakvo neću imati ni ja, ni bilo ko u školi, sad više ne mogu da ga pitam: jesi li to mastilo kupio u Celju, ali kako, kad izlaziš u grad samo nedeljom, ili si ga poneo iz Orlovata, a kupio ga u Zrenjaninu? Ili je JNA davala vojnicima pribor da se jave svojima, a u tom kompletu je bilo i zeleno mastilo, na angro, u buradima, trebovano od “Karbona”?

Imam i sad u glavi mapu mesta gde su služili moji rođaci, Živa Kurjački, Split, tri godine u mornaricu, Perica (Trifuljesko), Sarajevo, isto tri godine, ti su se gradovi pojavljivali i u ruletu, kockarnici na točkovima koju bi vlasnik i glavni krupije gurao kroz selo, isto kao što Čeda gura kolica sa sladoledom; okrugla drvena ploča, izdeljena na možda deset jednakih, raznobojnih delova, tu su gradovi u kojima su moji služili, ali i neki u koje niko od mojih nije kročio, i mogao si na njih da staviš svoju petobanku, zašto perce na vrhu letvice nakon nekoliko krugova ne bi zastalo baš tu di je moj ulog, između gradova bila je štrafta široka malo više od santimetra, bivalo je da popunimo sve gradove, industrijske i kulturne centre u neviđenim republikama, retko bi dvojica igrača stavila novce na isti grad, niko nije hteo da deli očekivani dobitak, a perce bi se uz dramatičan riterdando zaustavilo na sredokraći dva grada, to se zvalo “Čičina rupa”, i svi ulozi pripali bi vlasniku kockarnice.

Gradovi su ipak bili znatno širi, pa je bilo privremenih naših dobitaka, ali smo ubrzo, jedan po jedan, ostajali bez gotovine, ruletdžija bi iščezao na nekoliko godina i nismo postali zavisnici, mada ću ja u Orlovatu, ispred Seklićove kafane, ushteti da šibicaru pokažem svoju izvanrednu moć opažanja, i da udvostručim ono što sam dobio kao nedeljni džeparac. Novac, uložen, davno, na Split, ispred Pajine kuće, jednostavno sam ožalio, ovde sam već bio pošao u gimnaziju, tako mi i treba, rekao sam, ošamućen svojim promašajem i smehom publike: postideo sam se i svoje pohlepe, i razmetljivosti, i bezobzirnosti prema čoveku koji nakanune Dvadeset devetog novembra čuči na privremenom radnom mestu.

Ali vratimo se načas još jedared vojsci, prepunoj istoimenih tajni, već su me nekoliko puta vodili u Zrenjanin, da se ponovim, znam već Žitni trg, Na-Mu, Gra-Mag, znam i di je Pošta, ali niko ne zna di je Vojna pošta, V.P., koja se samo u vidu te skraćenice i broja tajanstveno pojavljuje na kovertama što ih vojnici zrenjaninskog garnizona isto šalju svojima – dal su atresa i samo pismo napisani zelenim mastilom?

Vojne pošte su na mestima dobro zamaskiranim i čuvanim, a kako tek izgledaju Zadnje pošte, postaje oko kojih je belina, kao što je Antarktik beo, koje sam takođe viđao na kovertama, tamo di se legitimiše pošiljalac – nisam mogao ni da zamislim.

*REŠENJE: ɐlɐʇǝɯ ɥᴉuǝɾoqo ɐɔᴉuʌoʞ ᴉ ɐɾᴉɹʇsnpuI

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 11.50.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...