Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Dec.2015, 02:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljubomir Živkov: Limeni doboš
Jesu li sva sela imala dobošare? Teško da je neko na svoju ruku otvorio takvo radno mesto samo u Farkaždinu, pa opet, ni u jednom drugom selu nikad nisam video ni čuo njihovog dobošara, kao da se drugde živelo u medijskoj blokadi! Dobro, u Sakule i u Idvor išao sam uglavnom za slavu, zahvaljujući crvenom slovu u komunističkom kalendaru sam se i obreo tako daleko od rodne kuće (3km), dan oslobođenja sela od Trećeg rajha naravno da je bio neradan za sve, pa i za dobošara, ako ga je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bilo, ali i tamo gde sam odlazio na posedak, a to behu mostly Orlovat i Čenta, nikad nisam uživo čuo portparola mesne zajednice da stanovništvu unplugged saopštava novosti koje život znače: držim stoga i dan-danas da smo mi jedini u okolini imali dobošara, i to samo Paju Stankova, čija je kuća i dan-danas naspram moje.
Niko od ondašnjih starijih ljudi nikad mi nije spomenuo Pajinog prethodnika iz pređašnjeg, eksploatatorskog sistema, mislim na kapitalistički nastrojenu našu poslednju kraljevinu, a nema pomena ni da je dobošara pre Prvog svetskog rata plaćao bečki dvor, da dvojezično izveštava militarce o vojnim vedžbama, manevrima, pelcovanju živine, štrojenju svinja, ili o tome ko će biti subaše.
Dobošar je sam sebi svirao uvodnu i odjavnu špicu, imao je poneki solo i između pojedinih vesti, ako bi našao za potrebno da neku tačku učini dramatičnijom. Vesti mu je pisao lično Kamenko, šef Mesne kancelarije, ali dok bi stigao do Zelenog sokaka Paja ih je već znao naizust, i prosvetlio bi nas iz glave. Savestan, kako ga je Bog stvorio, nije se zadovoljavao da redni broj vesti obznani samo jednom, nego bi, čim odbubnja uvod, viknuo iz petnih žila (a mi smo govorili: iz petinih žila!) : „Prvo i prvo!", ponekad je ono najvažnije bilo na početku, ponekad i obratno: ono glavno čuvaj za trenutak kad će tvoja emisija imati najveću slušanost, a to će biti kad neko uz tandrkanje lanca i valjka na nepodmazanom vratilu bude izvukao vedro vode iz bunara, ili kad svinjama u oborac sa treskom bude ubacio i poslednju žutu ludaju, tek onda može takav slušalac da naćuli uši, ili čak da izađe na sokak: „Ko nije platio porez, nek gledi da plati! Ko ne plati do uftornika, biće fendovan – dolazu e-ki-pe!" Vikne to vedrim tonom, kao da će celo selo biti obradovano, kao da dolazi FK „Partizan", Lav Jašin, ili Sofija Loren!
Fenderaši su bili preteče današnjih zlokobnih izvršitelja, za nas su bili mitska bića: ako ne platiš porez, fenderaši dolaze i pakuju u državni kamion sve što im padne pod ruku, jer sve što ima jedno domaćinstvo ne vredi koliko i porez za dva kvartala! Koliko znam niko iz Farkaždina nije se odao ovom sve u svemu mračnom zanatu, ako i jeste, verovatno ga je njegov nadređeni slao u mesta gde ga niko ne poznaje, pa em će fenderaš ostati tvrda srca, em će fendovani morati dobrano da se potrudi ako sanja o ličnoj osveti!
Međutim, koliko god da su strašni bili, fenderaši se, baš kao i furkućica, ili masna baba - stvorenja iz seoske mitologije – nisu nikada zaista ukazali.
Uh, ne može se vrhunac naše vekovne usmenosti smestiti u tri minuta, moraću na dobošarstvo da potrošim bar još jednu zelenkastožutu dopisnicu-kartičku, sa markom fabrički ugrađenom u nju, da, marka je obavezni i neodvojivi deo dopisnice, kao što navigacija u boljim kolima prirodno pripada komandnoj tabli.
Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.
Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
