Izvor: Politika, 15.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ljosa veruje u američki san
Šta će se odlaskom Buša promeniti u svetu i Latinskoj Americi? Inspirisani napretkom tamnoputog mladog predsedničkog kandidata iz Demokratske stranke u SAD, nezavisno jedan od drugog, meksički pisac i analitičar leve orijentacije Horhe Kastaneda i peruanski pisac Mario Vargas Ljosa izneli su ovih dana u rubrici "Mišljenja" u madridskom "Paisu" suprotna očekivanja.
Simbolični odjek eventualne Obamine pobede doprineo bi da se narušena slika o Americi naglo popravi, slaže se Horhe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kastaneda, naročito u zemljama takozvanog "trećeg sveta". Ali brzo bi se ispostavilo da je nada u promene bila iluzorna. Jer, kako navodi Kastaneda, "Antoni Lejk, glavni savetnik za spoljnu politiku Obamine kampanje, i najverovatnije njegov državni sekretar, i sam je letos na jednom savetovanju u Italiji priznao da je prostor za promene prema Iraku ili Iranu "veoma sužen" jer SAD jednostavno ne mogu da se povuku "povijenog repa", niti da ostave Izrael na milost i nemilost, iranskim nuklearnim ćefovima".
Simbolika bez suštine
Čak i kada bi mogućnost da Obama postane novi stanar Bele kuće bila realna, što je preuranjeno predviđati, Kastaneda upozorava da su "sadašnji i budući Obamini i Hilarini savetnici manje više isti" i da "svi dolaze iz Klintonove administracije: Lejk, Holbruk, Ričardson, Olbrajtova"" Teško je zamisliti, dodaje ovaj meksički profesor latinoameričkih studija na Njujorškom univerzitetu, da bi razlika u vođenju spoljne politike između ova dva pretkandidata (Hilari Klinton i Barak Obama) mogla biti značajna. Pre nego o suštini, govorimo, znači, o neopipljivoj, atmosferskoj impresiji, zaključuje Kastaneda.
Novi predsednik "u boji vanile" imao bi, kako ne spori Kastaneda, u vremenu "ogromne globalne nepopularnosti SAD" paradigmatičnu ulogu da razbije ovu sliku. U islamskim, afričkim i latinoameričkim zemljama radovali bi se kad bi videli da "lošim momcima" (beli Amerikanci) komanduje "jedan od nas"" Valja podsetiti da je aktuelna slika SAD i Vašingtona prouzrokovana uglavnom invazijom i okupacijom Iraka, Abu Graibom, zloupotrebama sile, unilateralizmom" Iako je za vreme Buša praktično stvoren zid (mada on još nije izgrađen) između SAD i Meksika, Latinska Amerika više zamera aktuelnoj američkoj administraciji za pasivnost nego zbog aktivizma kakvoj su bili skloni Regan, Buš otac i Klinton.
Više od milion Meksikanaca izašlo je daleke 1962. godine na trgove glavnog grada da proslavi pobedu Džona Kenedija, da bi taj slavni predsednik katolik, poput većine Latinoamerikanaca, samo posle nekoliko meseci doveo svet na ivicu rata iskrcavanjem u kubanskom Zalivu svinja. Meksikanci su se radovali Kenediju, zato što je prvi katolik na čelu "imperije", a slično bi pozdravili Obamu kao prvog tamnoputog predsednika, konstatuje Kastaneda, koji mogućim promenama pridaje samo simbolički značaj.
Američki san nije puka reklama
Senator Obama je prvi obojeni političar u SAD koji je svojim govorom (bez rasnih obojenosti ili predrasuda) istovremeno uspeo da prodre u srca belaca, crnaca i Latinosa, podsećajući ih na temeljne američke vrednosti kao što su sloboda, pravda, vladavina zakona, podjednake šanse za sve" ocenjuje Mario Vargas Ljosa. Ovaj veliki pisac koji poslednje dve decenije srčano brani pojedine oružane intervencije Vašingtona (bio je vatreni pristalica bombardovanja SRJ 1999) tvrdi da veruje kako američki san nije izmišljotina reklamnih agencija.
Uz mnoštvo vrlina on SAD pripisuje da od samog nastanka garantuju opšte blagostanje bez obzira na razlike u poreklu i da trajno stimulišu kreativnost svakog svog građanina. Iako je ovaj san prolazio kroz svoje traume, Ljosa tvrdi da se on uvek iznova vraćao. Zahvaljujući ovim najvišim vrednostima čovečanstva, SAD su postigle istorijski svetle trenutke: industrijski i naučni razvoj, prijem i integraciju desetina miliona imigranata svih tradicija i kultura" Americi takođe odaje priznanje za borbu protiv fašizma i nacizma u dva svetska rata i "odbranu zapadnog sveta od totalitarizma u godinama hladnog rata".
Za razliku od onog što se dešava u Francuskoj ili Latinskoj Americi, revolucije su u SAD, kako tvrdi proamerički nastrojen Vargas Ljosa, mirne, "ne izvode se na barikadama, već u izbornim kutijama, ne ostvaruju se mecima i bombama već glasovima i rečima". Posle Ajove i Nju Hempšira, kako očekuje Ljosa, dolazak Baraka Obame, koji je i sam u svojoj biografiji doživeo ostvarenje američkog sna, postaje opipljiva verovatnoća.
Zanimljivo je da čitaoci u pismima "Paisu" odbacuju analizu Vargasa Ljose kao "nerealnu" i savetuju mu da se posveti pisanju fikcije, umesto što gubi vreme "glačajući cipele" Vašingtonu.
[objavljeno: ]
