Izvor: B92, 13.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lisabonski ugovor EU
Lisabon -- Šefovi država ili vlada Evropske unije potpisali su danas u Lisabonu Ugovor o reformi institucija EU.
Ugovorom se pojednostavljuje mehanizam odlučivanja i rukovođenja u Uniji i omogućava ulazak novih članica. Ugovor su potpisali svi evropski lideri osim britanskog premijera Gordona Brauna, koji će to učiniti kasnije tokom dana.
Usvajanjem "Ugovora iz Lisabona" konačno je rešena i duga kriza u EU, nastala 2005, odbacivanjem predloga evropskog ustava >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na referendumima u Francuskoj i Holandiji, kada su građani tih zemalja EU i na taj način ispoljili strah od "preuranjenog" prijema novih članica, a posebno Turske.
Ugovor će stupiti na snagu nakon što bude ratifikovan u parlamentima zemalja članice Evropske unije.
U obrazloženju, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da se EU ovim sprazumom vraća samoj sebi, da će bolje služiti svojim građanima i predlagati, a ne nametati rešenja svetskih pitanja i da će biti efikasniji akter u budućoj globalizaciji.
"Ako želimo da Evropljanima obezbedimo razvoj, socijalnu pravdu, slobodu i bezbednost, Unija mora biti u stanju da deluje na svetskoj sceni. Ako želimo zajednicu otvorenih društava i privreda, kolektivnu bezbednost i ljudska prava, razvoj koji garantuje budućnost naše planete, uz izazove klimatskih promena, onda EU mora da donosi odluke kojima će oblikovati globalizaciju”, kazao je Barozo.
Sadržinom novog akta, EU će se na duži rok stabilizovati kao uravnotežena struktura podeljenog nacionalnog i nadnacionalnog suvereniteta, a za dalju budućnost ostala je mogućnost da EU postane "evropska federacija", s više centralizovanom političkom, ekonomskom i vojno-bezbednosnom vlašću. To, za sada, posebno odbijaju Velika Britanija i još neke članice EU.
Protivljenja
Mnoge opozicione stranke i poslanici Evropskog parlamenta protive se nametanju zajedničkih aršina u svim oblastima i ukidanju nacionalnog suvereniteta oblastima kao što je pravosuđe, tvrdeći da je reč o novom ustavu proguranom na mala vrata.
"Nema nijednog dela nacionalnog zakonodavstva u koje ne zadire Lisabonski sporazum. Ovo nije sporazum, ovo je novi ustav”, kaže Jens Peter Bonde, danski poslanik u Evropskom parlamentu.
Slično misli i njegov kolega iz Velike Britanije Najdžel Feridž. "Premijeri koji danas potpisuju, naročito iz zemalja koje su obećale referendume o ovome, otvoreno lažu i pretvaraju se da ovo nije Ustav. A jeste”, kaže on.
"Ugovor iz Lisabona" treba da odagna i strahove od žestoke i, kako to vide neki slojevi i političke snage Unije, nelojalne konkurencije trećih zemalja i seljenja evropskih proizvodnih kapaciteta izvan EU.
Novi ugovor je suženiji temeljni akt EU od neusvojenog predloga ustava, jer su izostavljeni neki od "državnih" obeležja ustava, kao što su zastava i himna EU.
Odluke će se ubuduće donositi većinom, a ne jednoglasno, u 50 novih oblasti koje uključuju pravnu i policijsku saradnju, obrazovanje i ekonomsku politiku.
Konsenzus je i dalje potreban za spoljnu politiku, odbranu, socijalna pitanja, oporezivanje i kulturu. Nacionalni parlamenti takođe dobijaju više prava da nadgledaju rad Evropskog parlamenta.
Lideri EU će birati predsednika na petogodišnji mandat, čime će se zameniti sadašnji sistem po kome svakih šest meseci nova zemlja EU predsedava i vodi poslove dvadesetsedmorice.
Evropska komisija imaće 17 umesto sadašnjih 27 komesara, koji će biti birani po sistemu rotacije između država na petogodišnji mandat.
"Ugovorom iz Lisabona" utvrđena su i prava građana EU, kao što su sloboda govora i veroispovesti, ali i prava na zaštitu, na obrazovanje, kolektivne ugovore i poštene, pravedne uslove rada.
Reč je o socijalnoj povelji koja će biti obavezujuća za 25 od 27 članica EU, jer su Britanija i Poljska izdejstvovale da budu izuzete od ove obaveze.
Poljska je, posle dugih natezanja s ostalim partnerima, dobila i povlasticu da do 2014. ima veća prava pri glasanju nego što to po Ugovoru dozvoljava njen broj stanovnika.
Poljska neće morati da prihvati odluke većine u EU, u suštini, do 2017, a potom će odluke biti donošene glasovima 55 odsto zemalja članica i 65 odsto stanovništva Unije od 490 miliona žitelja. Evropski parlament će biti smanjen sa 785 na 750 poslanika i predsednika.
.jpg)
