Izvor: Blic, 22.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lideri za Tursku, građani protiv
Lideri za Tursku, građani protiv
Od euforične podrške do masovnih protesta, najjednostavniji je opis reakcija na dogovor lidera 25 zemalja članica Evropske unije i Turske o početku pregovora za ulazak te muslimanske države u Uniju.
Premijera Tadžipa Ergodana trijumfalno je dočekalo više hiljada stanovnika Istanbula na povratku iz Brisela, dok je lokalna štampa puna hvale za istorijski dogovor postignut u sedištu EU. Na drugoj strani, Evropljani se nisu obradovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << vestima.
Tokom proteklog vikenda nekoliko desetina hiljada pristalica Alijanse za sever, najvernijeg koalicionog partnera premijera Italije Silvija Berluskonija, u Milanu je reklo glasno 'ne' proširenju Unije na azijski kontinent.
Nezadovoljstvo su izrazili i stanovnici severa Evrope, koji važe za najtolerantnije u EU. Naime, tokom samita u Briselu, simbol Kopenhagena, prestonice Danske, skulptura Male sirene bila je obavijena u feredžu sa lentom na kojoj je pisalo 'Turska u EU?'
Prema dogovoru iz Brisela, pregovori o ulasku Turske u EU počeće 3. oktobra, ali tek pošto Ankara ispuni određene uslove. Početak pregovora ne znači i siguran ulazak u Uniju, na koji bi Turska mogla da sačeka još 15 godina.
Turska je potpuno drugačija država, ističu protivnici njenog članstva. To je najveća, najsiromašnija i kulturološki najrazličitija država koja će početi pregovore. Takođe, u pitanju je muslimanska zemlja, koja se graniči sa Bliskim istokom i Kavkazom. Evropljani strahuju i od navale jeftine radne snage iz Azije. Procenjuje se da trenutno u Evropi živi najmanje četiri miliona emigranata iz Turske. Tu je i problem odlučivanja. Ukoliko postane punopravan član EU do 2020. Turska, koja ima više stanovnika od Nemačke, imaće i najveću moć u donošenju odluka, što se svakako neće dopasti svima u Briselu.
A. Petrović
