Izvor: B92, 10.Jun.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liberali osvojili najviše mandata
Amsterdam -- Prema nezvaničnim rezultatima, na vanrednim izborima u Holandiji liberali i laburisti su postigli uspeh, a vladajuća Demohrišćanska partija je pretrpela poraz.
Prema 98 odsto prebrojanih glasova, za Narodnu stranku za slobodu i demokratiju je glasalo 24 odsto građana, a za Holandsku laburističku stranku 19,6 procenata.
To je u mandatima 31 od 150 mandata za Narodnu stranku za slobodu i demokratiju i 30 poslaničkih mesta za Holandsku laburističku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stranku.
Veliki uspeh postigla je i Partija slobode Gerta Vildersa koja je duplirala broj mesta u parlamentu na 21 i treća je po snazi stranka u zemlji.
Mnogi građani su podržali njegovu često osporavanu poruku biračima: "Više bezbednosti, manje kriminala, manje imigranata, manje islama".
On bi u partijskim pogađanjima mogao da bude "glavni igrač" za obezbeđivanje većine u koalicionoj vladi. Sam Vilders je u jednoj TV debati pokazao ambicije da bude zamenik premijera u budućoj vladi.
Težak poraz pretpeli su demohrišćani višegodišnjeg premijera Balkendea čija Demohrišćanska partija je osvojila svega 21 poslaničko mesto, odnosno 20 manje nego što je dosad imala u parlamentu. Sada se našla tek na četvrtom mestu u parlamentu, posle Vildersove Partije slobode.
Premijer je juče priznao poraz i odmah posle objavljivanja rezultata podneo ostavku kao lider partije i vratio poslanički mandat.
Prema ustavu, kraljica Beatriks će poveriti mandat za formiranje nove vlade liberalu Marku Rutu, pošto je na čelu vodeće partije u zemlji.
Ali, pošto je odnos snaga u parlamentu usitnjen, on će imati velike probleme da formira novu koalcionu vladu pogotovo zato što se zalaže za oštre mere budžetske štenje, sa čime se ne slažu njegovi mogućni partneri u koalicionoj vladi.
Prema procenama analitičra, ti pregovori bi mogli da potraju nedeljama, čak i mesecima.
Ovo su bili četvrti izbori od 2002. godine. Koaliciona vlada se raspala zbog neslaganja oko angažavanja Holandije u NATO snagama u Avganistanu.
U predizbornoj kampanji su dominirale ekonomske teme pošto se zemlja suočila sa recesijom i teškom ekonomskom krizom. U centru pažnje su bila i pitanja vezana za politiku prema imigrantima, mada ne u tolikoj meri kao što je to bio slučaj na prethodnim izborima.
