Izvor: Blic, 06.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Levica uzvraća udarac Americi
Levica uzvraća udarac Americi
Četvorica lidera najvećih zemalja Latinske Amerike, inače socijalista, odlučili su da iskoriste izvore energije kao adut u borbi protiv sve većeg siromaštva i američke dominacije u regionu.
Sastanku, koji je održan u argentinskom turističkom centru Puerto Igacu, prisustvovali su predsednici Bolivije - Evo Morales, Argentine - Nestor Kiršner, Brazila - Luis Inacio Lula da Silva i Venecuele - Ugo Čaves. Okupljanje je usledilo pošto >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je Evo Morales, uz pomoć vojske, nacionalizovao sve izvore gasa i nafte u Boliviji, što je izazvalo zabrinutost najvećih uvoznika energenata Argentine i Brazila. Uprkos bogatim nalazištima gasa, dve trećine stanovnika Bolivije živi ispod granice siromaštva, sa prihodima manjim od sto dolara mesečno.
'Otklonili smo sve nedoumice. Postigli smo dogovor, svi su prihvatili nacionalizaciju u energetskom sektoru, a cene se neće menjati', rekao je Morales posle sastanka.
Prvi indijanski predsednik u istoriji Latinske Amerike i bivši uzgajivač koke, stupio je na dužnost pre samo šest meseci. Morales je, poput predsednika Venecuele Uga Čavesa, zakleti protivnik američke dominacije na kontinentu gde je više od 45 odsto stanovništva siromašno. U drugoj polovini prošlog veka Latinska Amerika je prećutno pala pod američku sferu interesa. Tako su SAD u 20. veku bile umešane u smenjivanje više od 40 vlada širom Latinske Amerike.
Međutim, poslednjih godina lideri partija levice osvojili su vlast u svim većim državama. Prve su se na udaru našle američke kompanije koje su decenijama samo izvlačile profit. Kao posledica toga, Venecuela, peti najveći svetski izvoznik nafte u svetu, danas prodaje 'crno zlato' po povlašćenoj ceni u čak 13 zemalja. Posle Venecuele, Bolivije, Brazila, Urugvaja i Argentine, Južna Amerika je prošle godine dobila novog levičarskog predsednika. To je Mišel Bašle (54), koja je postala prva žena predsednik u istoriji Čilea. Koliko se malo ove zemlje razlikuju pokazuje to što imaju zajedničke socijalne probleme. To su velika nezaposlenost, loša zdravstvena zaštita, velika stopa kriminala... Uz to zajednička im je i borba protiv globalizacije.
Politički analitičar iz Bolivije, Cesar Rohas kaže da će udruživanje zemalja Latinske Amerike pre svega imati političke posledice:
'Bolivija i Venecuela su mali proizvođači energije u svetskim okvirima, ali jedinstvo koje su pokazali lideri četiri najveće zemlje imaće ozbiljne posledice na političkom polju. Ekonomija Brazila, koji iz Bolivije uvozi više od polovine potrebnog gasa, nastaviće da se razvija. U perspektivi ovo je jedno od najozbiljnijih tržišta.'
