Izvor: Politika, 31.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Letovi iz Kurua
Ruske rakete biće od 2008. godine lansirane iz evropskog centra u Francuskoj Gvajani
Novembar 2008. Na specijalno izgrađenoj lansirnoj rampi u evropskom raketnom centru u Kuruu u Francuskoj Gvajani (Južna Amerika) nalazi se neobična raketa sa ćiriličnim natpisom "Sojuz 2-1b". Preko zvučnika se čuje finalno odbrojavanje na francuskom jeziku.
Tačno u zadato vreme, zagrmeli su ruski raketni motori RD-0124. Četrdeset minuta posle poletanja grupa australijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biznismena u kontrolnoj sobi proslavlja uspeh uz konzerve ledenog "fostersa". Tako će izgledati prvo lansiranje ruske rakete nosača "Sojuz 2-1b" iz Kurua sa australijskim satelitom "Optus–D2".
Međunarodna kooperacija bez presedana koja će dovesti do toga da se ruske rakete lansiraju iz evropske svemirske luke počela je pre tačno deset godina. Tada su, naime, kosmičke agencije Evrope (ESA) i Rusije (RFKA) odlučile da zakopaju komercijalne ratne sekire i krenu putem kooperacije. Godine 1996. konzorcijum EADS, zatim ESA i RFKA formirali su zajedničke kompaniju Starsem koja će upravljati komercijalnim lansiranjima raketa nosača "Sojuz" iz Bajkonura.
Taj zajednički poduhvat se pokazao tako uspešnim da je početkom 21. veka iz ESA u Moskvu stigao predlog da se saradnja proširi. Rusima je ponuđeno korišćenje najbolje pozicioniranog raketodroma na svetu, Kuru u Francuskoj Gvajani. Prve vesti o tome su procurele u javnost tek 2003. godine, iako su pregovori započeti dve godine ranije. U aprilu 2005., u prisustvu Vladimira Putina i Žaka Širaka, u Parizu je potpisan istorijski ugovor o lansiranju ruskih "Sojuza" sa raketodroma u Kuruu u Francuskoj Gvajani.
Ceo projekat košta 314 miliona evra i u potpunosti ga finansira ESA. Celokupan iznos dele ruski i evropski izvođači koji imaju zadatak da posao uspešno završe do novembra 2008. Ruski deo je 121 milion evra i on se troši na usavršavanje rakete nosača "Sojuz 2-1b".
Koreni tog nosača sežu u rane pedesete godine kada su njima u kosmos bili lansirani i Gagarin i Titov i svi sovjetski, zatim ruski, a i mnogi strani kosmonauti. Ova verzija ima ugrađenu francusku elektroniku, nove ruske RD-0124 motore, kao i modifikovane drugi i treći stepen. Do sada je "Sojuz 2-1a" nekoliko puta uspešno testiran. Njime je sa kosmodroma u Bajkonuru uspešno lansiran i prvi u nizu satelita za evropski sistem za globalno pozicioniranje "Galileo".
Evropski izvođači dobijaju od ESA 193 miliona evra i njihov je zadatak da izgrade zemaljsku infrastrukturu za "Sojuz" u Kuruu. Do sada su završili sve potrebne zemljane radove i početkom avgusta, tj. krajem kišne sezone, počinju sa neposrednom gradnjom kompleksa. Očekuje se da će svi radovi biti završeni do kraja sledeće godine. Prema proračunima, celokupna investicija će se isplatiti za deset godina, a planirano je da "Sojuz" iz Kurua poleti 50 puta tokom narednih 15 godina.
Saradnja ESA i RFKA je "brak iz računa" u kojem Evropljani dobijaju dokazanu i sigurnu raketu nosač srednje nosivosti kakvu nemaju u svojoj komercijalnoj ponudi. "Arijana 5", kojom sada lansiraju satelite u svemir, spada u teške nosače. "Vega" je nova evropska raketa koja bi takođe trebalo da poleti 2008. Ona spada u lake nosače, koji u svemir nose tzv. mikrosatelite, težine do nekoliko stotina kilograma. Evropljanima je nedostajao nosač srednje klase, klase "Sojuza" da popuni prazninu u ponudi između "Arijane 5" i "Vege".
Rusima, s druge strane, ovaj "brak" donosi stalan i siguran posao za veliki broj zavoda uključenih u svemirski program. Od raspada SSSR-a oni su jedva krpili kraj s krajem. Osim toga, Rusi dobijaju pristup i najbolje pozicioniranom raketodromu na svetu. Zbog toga što se nalazi na samo nekoliko stotina kilometara od ekvatora, raketodrom u Kuruu najbolje iskorišćava ubrzanje Zemljine rotacije, koje je najveće upravo na ekvatoru. Zbog toga, "Sojuz 2", ako se lansira sa Bajkonura, može da ponese u geostacionarnu orbitu maksimalno 1,7 tona. Kada se ista raketa lansira iz Kurua, može u orbitu da ponese tri tone korisnog tereta. Time je povećana nosivost rakete, bez ikakvog razvoja novog nosača.
Postojala je (ili možda još uvek postoji) ideja da se "Sojuzima" lansiraju i ljudske posade iz Kuruua. Međutim, njegov položaj je nepovoljan u odnosu na Međunarodnu svemirsku stanicu (MSS) zbog toga što je ona postavljena iznad severne polulopte. Da bi se došlo do nje iz Kurua, "Sojuz" bi morao da potroši više energije (goriva) nego iz Bajkonura, pa se zbog toga gubi prednost dobre pozicije na ekvatoru. Zvaničnici ESA su marta ove godine kategorično demantovali postojanje planova za ljudske misije iz Kurua. Međutim, u projektima po kojima se gradi lansirna rampa za "Sojuz" u Kuruu, postoje i svi priključci i oprema za takve letove. Dakle, ipak nikad ne reci nikad.
Aljoša Milenković
[objavljeno: 31.07.2006.]
