Izvor: Blic, 22.Okt.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leševima se štitili od hladnoće
Leševima se štitili od hladnoće
Snovi o boljem životu sedamdeset emigranata iz Somalije posle dvomesečnog putovanja od Mogsadiša, glavnog grada te države, preko Sudana i Libije, završili su u dubinama Sicilijanskog kanala u Mediteranskom moru na pedeset milja južno od Lampeduze.
Tragedija koja u prvi mah nije imala tako velike razmere, dobila je svoje realne obrise posle svedočanstava petnaestoro preživelih. U prvi mah se govorilo o trinaest žrtava, jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je brod bio dug svega dvanaest metara, pa se pretpostavljalo da na njemu ne može da stane previše ljudi.
'Bilo nas je 85 na brodiću. Mnogi su umrli u toku puta i njihova tela smo bacali u more, kako bismo napravili više mesta, jer praktično nismo mogli da se okrenemo', ispričao je jedan od 15 brodolomnika koji je kao i ostalih 84 emigranata morao da plati hiljadu dolara za mukotrpan i neizvestan put od Somalije do Italije. Još potresnije je bilo svedočanstvo Stefana Valfrea, komandanta ribarskog broda 'Sveta Ana', koji je otkrio barku sa emigrantima na granici između života i smrti i koji je pružio preživelima prvu pomoć.
'Kada smo se približili barci koja je davala sliku napuštenog povećeg čamca, pred našim očima se prikazala scena iz Danteovog pakla. Tela emigranata su bila naslagana jedna na druge i iz te mase su virile ruke koje su se pružale prema nama i tražile pomoć', rekao je Valfrea za italijanske novine. Preživeli su tvrdili da se na toj gomili nije znalo ko je živ, a ko mrtav i da su tela umrlih koristili dok su još topla za grejanje, jer je bilo neobično hladno.
U barci je bilo četrnaestoro preživelih i trinaest mrtvih. Kasnije je u moru pronađena još jedna žena koja je uspela da ostane u životu na neobjašnjiv način.
Mislilo se da je to konačan bilans, ali svedočanstva tek oporavljenih brodolomnika su uzdrmala italijansku i evropsku javnost. Iz Bretanje, gde se nalazio na samitu ministara unutrašnjih poslova petorice velikih Evropske unije (Italije, Nemačke, Velike Britanije, Španije i Francuske), oglasio se italijanski resorni ministar Đuzepe Pisanu.
'Velika tragedija u Mediteranskom moru je breme koje dodatno opterećuje savest, pre svih, Evrope. Nažalost, ova nesreća je samo epizoda tragedije koja se već duže vremena odigrava pred očima Evrope. Dužnost je EU i afričkih zemalja da intenzivno sarađuju u cilju regularizacije migracije stanovništva i sprečavanju organizovanog kriminala u bezočnom iskorišćavanju emigranata, uzimajući im poslednju paru za nelegalan ulazak u EU', rekao je ministar. On je dodao da je samo u ovoj godini nekoliko stotina Afrikanaca i Azijata izgubilo život u vodama Mediteranskog mora u želji da stignu do obala Sicilije.
Lokalni mediji su poslednjih godina puni priča o telima koja su viđena u blizini obale kako plove. U većini slučajeva nije bilo moguće otkriti identitet nastradalih. Policija je na mnogima našla dokaze koji govore da su ovi nesrećni ljudi ubijeni od strane onih koji su im obećali bezbedan prelazak u EU. Specijalno za 'Blic' iz Rima - Željko Pantelić
Putevi trgovine ljudima
Svake godine put Evrope kreće na hiljade ljudi iz zemalja trećeg sveta koji se nadaju da će tamo naći bolju budućnost, ali su u najvećem broju slučajeva radi o velikoj prevari. Najveći kanal prebacivanja ljudi iz Afrike ide preko Španije, Italije i Albanije. Azijate u Evropu dolaze preko Rusije i istočne Evrope. Srbije i druge zemlje Balkana predstavljaju jednu od glavnih tranzitnih ruta. Naša policija je u nekoliko navrata sprečila ilegalni prelazak velikog broja Iračana, Avganistanaca, Iranaca...
.jpg)
