Izvor: Politika, 09.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lepota iz kosih očiju
Prvi put za više od pola veka, otkad se bira "mis sveta", jedna "crvena" Kineskinja krunisana je kao lepotica planete - na ogromno iznenađenje i Kineza i dve milijarde gledalaca sa raznih meridijana koji su preko televizije pratili spektakularnu završnicu konkursa lepote na kineskom tropskom ostrvu Hajnan.
Devojka se zove Džang Cilin, ima 23 godine, diplomirala je menadžment na Pekinškom univerzitetu i radi u privatnoj firmi u kineskom glavnom gradu. Za Kineskinju je neuobičajeno visoka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (182 santimetra). Ali, pošto se bavi lakom atletikom, duge brze noge su joj odredile i omiljenu disciplinu - trku na sto metara s preponama. Voli kineski tradicionalni ples, ali i rok, govori engleski, obožava čokoladu i uporna je u ostvarenju svojih namera. Ukratko, prototip je mlade, dopadljive, zdrave, obrazovane i urbane Kineskinje. Nije, kako se čulo, birana samo po lepoti, nego i po šarmu, eleganciji i opštem držanju.
Događaj su, pored Centralne kineske televizije, pratile svetske TV mreže, čije je prenose preuzelo 176 zemalja, ali su komentari u zapadnoj štampi bili izdašniji nego u kineskoj.
Kinezi, koji svoje pobede na međunarodnim takmičenjima umeju i vrlo bučno da proslave, ovoga puta su bili smerni, gotovo zbunjeni: prednjače u nečemu što nisu bili planirali i što im je, sve donedavno, bio unutrašnji politički i ideološki tabu. Zapadne komentatore je zbunilo nešto drugo. Među najbolje plasiranim od 106 takmičarki gotovo da nema plavuša. Prevagu su odnele crnke i brinete, i to istočnjačkog tipa. Mnogi su se upitali: je li ovo sad poraz plavokosih Barbika, još jedan lukavi kineski prepad na globalnu estradu, koju suvereno kontroliše bogati Zapad, ili, naprosto, ujednačavanje novonastalih međunarodnih standarda, ukusa i predstava o ženskoj lepoti.
Ali, dok se pitanja zapadnih komentatora, u ovoj prilici, prevashodno tiču novca, mode i glamura, a potom i estetike, pitanja koja Kinezi sebi postavljaju sežu do dublje prošlosti, preko "kulta antilepote" u Maovoj Kini i, sada, do sukoba između nasleđenih predstava o pravoj, unutrašnjoj, lepoti i pomodne zapadne supkulture, stavljene u službu finansijskog biznisa. Lepota je, podsećaju staromodni romantičari, nekad sva bila sažeta u blesku kosih očiju. Sad je, kao na Hajnanu, napadna, ogolela, namenjena svakome ko kupi ulaznicu od 300 dolara.
Prvi javni konkurs lepote održan je u Kini na nacionalnom nivou tek 2003. godine, kad se vlada saglasila sa grupom preduzimljivih menadžera da se izbor "mis sveta", na predlog Amerikanaca, održi na Hajnanu, prevashodno - što se Kineza tiče - radi unapređenja turizma i razvoja "ekonomije lepote". U tu novu privrednu granu se uključuju industrija kozmetike sa 3.800 fabrika i milion i po kozmetičkih salona, koji niču kao pečurke posle kiše. (Posao je, inače, podržao i Džordž Soros. Kinezi su mu omogućili da avionskom kompanijom "Hejnan erlajns", u koju je uložio pozamašan kapital, dovozi na ostrvo bogate Amerikance, pa od tada s njim nemaju problema ni s demokratijom ni s ljudskim pravima).
Do 2003. godine izbori lepotica bili su ilegalni ili, zavisno od grada ili provincije, poluozvaničeni. Policija je uvek mogla takve skupove da rasturi, a organizatore da oglobi, uz obrazloženje da nisu posedovali dozvolu za održavanje kulturne priredbe. Sad se svake godine širom Kine, na raznim nivoima i u različitim oblastima, održi oko 300 smotri lokalnih ili regionalnih lepotica. Postoje čak izbori za najlepše penzionerke ili za dame ulepšane estetskom hirurgijom.
Ostalo je, za istoriju, jedno saopštenje Federacije žena iz 1994. godine u kome se osuđuje nadmetanje lepotica kao izraz "dekadencije Zapada" i kao "produkt muškog šovinizma". Sad ta ista federacija žena kaže da, iako i dalje osuđuje "neukusne smotre fizičke lepote", nema ništa protiv takmičenja na kojima se spoljašnost kandidatkinja "usklađuje sa njihovim držanjem, manirima i obrazovanjem".
Zapravo su otvaranje Kine prema svetu i tržišna privreda, u kojoj robu obično reklamiraju lepotice, najviše uticali na promenu svesti i zatečenih predstava o ženi i ženskoj lepoti, ocenjuju sociolozi.
Prabake ovih devojaka koje sada slede zapadne modne uzore imale su možda vezana stopala i ravne grudi, stisnute bluzom do grla. Bake su, posle revolucije, prvi put bile izjednačene sa muškarcima i "držale su na svojim plećima pola neba", kako je govorio Mao, ali su hodale u uniseks-uniformama koje su skrivale ne samo lepotu, nego i pol. Njihove majke su, pre četvrt stoleća, sa prodorom zapadnog načina života, prvi put čule - ili se stidljivo pravile da nisu čule - da se javno pokazivanje lepote tela na Zapadu shvata kao pravo žene na veću ličnu slobodu. Istina, mogle su da čuju i to da su nadmetanja u lepoti "najgora vrsta zapadnog egzibicionizma".
Te debate zapravo traju do danas. Pošto je skromnost najveća vrlina, kako je učio Konfučije, iskazivanje telesne dopadljivosti je vulgarno i skaredno, smatraju jedni. Za druge, koji ne strepe od zapadnih izazova, svest o fizičkoj lepoti, šarmu i kultivisanom držanju, uliva ženi novo samopouzdanje i samopoštovanje. A može li biti modernog društva, ako i žena, kao jedinka, nije moderna?
Izgleda da bi "mis sveta 2007" Džang Cilin mogla da postane uzor ovoj drugoj, već uticajnijoj, kategoriji devojaka.
[objavljeno: ]
