Izvor: Politika, 01.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekcije istorije
Spoljna bojišta kao stimulans za domaća birališta, uz poređenja rata protiv terorizma s Drugim svetskim ratom
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 31. avgusta – Nad Vašingtonom su se nadvili gusti oblaci, kiša rominja, temperatura vazduha je u naglom padu, a političari tvrde da je to samo prolazno rashlađenje pred "vrelu jesen". Po njihovoj meteorologiji, nastupa sezona u kojoj će se nacionalne strasti usijati toliko da će svima, u Americi a i još >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ponegde, biti "vrlo vruće" čak i ako ih živa u termometru uverava u suprotno.
Dve glavne stranke rešile su, naime, da do novembarskih parlamentarnih izbora sugrađane drže "na žeravici", uveravajući ih da je to predstojeće glasanje više od demokratske rutine i da ima gotovo sudbinski značaj – za ovu zemlju, a time u priličnoj meri i za svet u celini. Stanje na spoljnim bojištima se, pri tom, koristi kao stimulans za domaća birališta, da bi se uz poređenja tekućeg "rata protiv terorizma" s Drugim svetskim ratom, istaklo kako je opet došlo vreme da se pokaže "ko je vera, a ko nevera", ko je "patriota" a ko "izdajnik", pa i kojim će pravcem krenuti konfliktivna civilizacija...
Pred nastupajuću grejnu sezonu, koja građane plaši naraslom cenom goriva, političko "loženje" izgleda najjeftinije: vlast i opozicija nemilice vatriraju jedna na drugu, uverene da će tako zagrejati građane – svaka za svoju stvar. Takvom podgrevanju nacionalnih strasti, ovih dana je najviše doprineo šef Pentagona, Donald Ramsfeld, tvrdnjom da opozicioni demokrati pokazuju "popustljivost" u ratu protiv terorizma, sličnu onoj koju su Evropljani ispoljili prema jačanju Hitlerovog nacizma, sugerišući da rivali administracije Džordža Buša nisu naučili "lekcije istorije".
Zvanični Vašington često ne prihvata, inače, da se drugi pozivaju na istoriju i propagira presudnu važnost sadašnjosti ili bliske prošlosti u čijem je stvaranju neposredno učestvovao. Takvu poziciju drži bez obzira na to ko je u njemu na vlasti i u opoziciji, pa predvodnica parlamentarne manjine, Nensi Pelosi, aktuelnost koristi za osporavanje optužbi koje upućuje ministar odbrane: "Kad je Ramsfeld već toliko obuzet poređenjima s Drugim svetskim ratom, neka objasni zašto se naše trupe u Iraku sada bore duže nego što im je bilo potrebno da poraze naciste u Evropi".
Obnavlja se, reklo bi se, opet oštra unutrašnja diferencijacija u stilu "biti ili ne biti", u kojoj odnos prema spoljnim frontovima bitno utiče na raspored unutrašnjih političkih snaga, čije nadmetanje sve više nalikuje pravilima "ratne demokratije".
Stratezi obeju partija veruju da će ishod predstojećih izbora u velikoj meri odlučiti odnos birača prema ratu u Iraku i globalnoj bici protiv terorizma – ocenjuje danas "Vašington post". Imajući to u vidu, šef Bele kuće počinje danas treću veliku kampanju pravdanja iračkog rata, sa ciljem da ukaže kako je "svet u haosu" i da se u Iraku, Libanu i Avganistanu vodi borba protiv "islamskog fašizma" – ističe prestonički list, pozivajući se na neimenovane predsednikove saradnike.
Ako se iz Iraka povučemo pre nego što tamo dovršimo započeti posao, to će biti veliki poraz Amerike i teroristi bi mogli da se pojave na našim ulicama – upozorava Džordž Buš. Takav pristup doneo je u prethodnim izborima pobede i njemu i njegovim republikancima, ali sadašnje ankete pokazuju da su birači nezadovoljni tokom rata u Iraku, kao i vladajućim kursom uopšte, pa nagoveštavaju da bi većinom mogli da glasove daju opozicionim demokratama, čiji prvaci uveravaju da nisu defetisti, već da bi bili efikasniji u borbi protiv terorizma, ujedno uporno tražeći Ramsfeldovu ostavku...
Kao glavne uspehe svoje spoljne politike, Buš istrajno ističe svrgavanje režima u Bagdadu i Kabulu, tvrdeći da će se odatle "širiti slobode". Opozicija tvrdi, pak, da su građanske slobode u SAD – sužene.
Ovako ili onako, tek ispostavlja se da ratovi koje je Vašington vodio za promenu tuđih režima sada postaju i merilo za održivost vlasti u njemu. Nije više samo pitanje ko će pobediti u Iraku, nego i – ko će u izjašnjavanju povodom tog fronta imati zakonodavnu vlast u Americi.
Ključevi spoljne politike ostaju, u svakom slučaju, u rukama predsednika, ali bi eventualna prevaga sadašnje opozicije u parlamentu bitno osporila njegov ukupan kurs i možda ga izložila "impičmentu" za "obmane oko rata u Iraku". U ovakvim neizvesnostima se "ostatak sveta" različito postavlja: dok je nekim zemljama stalo da budu važan elemenat američke izborne kampanje, druge smatraju da je bolje da ne budu ni pominjane u takvom vrtlogu podgrejanih strasti.
M. Pantelić
[objavljeno: 01.09.2006.]
