Izvor: Politika, 14.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lek za nesvrstane
Predviđa se usvajanje šire definicije terorizma
Uskoro će ceo nesvrstani pokret biti predstavljen kao teroristički, rekao je jedan kubanski zvaničnik pred novinarima u Havani, okupljenim zbog 14. Samita nesvrstanih koji se održava na izolovanom ostrvu uz još neizvesno učešće kubanskog komandanta koji se na skrovitom mestu u glavnom gradu oporavlja od teške operacije. Zvaničnik komunističke države ironisao je sa Bušovom floskulom o zemljama koje podržavaju terorizam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "osovinom zla" . Nešto je odebljala ta osovina, rekao je kubanski komunista.
Jedan od ciljeva ove konferencije na kojoj učestvuje više od sto zemalja iz sveta u razvoju je da se postigne saglasnost i proširi definicija terorizma. U novom značenju terorizmom bi morala da se nazove "američka okupacija Iraka" kao i "izraelska invazija Libana". Nacrt zajedničke deklaracije osuđuje "terorizam u svim oblicima" a naročito onaj čija su meta civili. Terorizam ne bi smeo da se povezuje sa određenom verom ili nacijom, kaže se u ovom nacrtu članica nesvrstanih koje odbacuju Bušov termin o "osovini zla" koji mu je poslužio za napad na neke zemlje koje je proglasio terorističkim. Direktno prozivanje SAD kao nosioca državnog terorizma ipak je, kako se saznaje, izbačeno iz teksta ovog dokumenta.
Za zdravi Treći svet
U nacrtu deklaracije osuđuje se Izrael zbog invazije Libana, ne pominju se napadi Hezbolaha, pozdravlja se "herojski otpor libanskog naroda izraelskoj agresiji". Od Izraela se traži da nadoknadi štetu koju je nanela Libanu.
Mnogi predstavnici iz arapskog sveta, međutim, ističu terorističku prirodu Al kaide koja "napada sve civile bez ikakve razlike i ikakvog smisla".
Čak su se zemlje sa tradicionalno dobrim odnosima sa Zapadom, kao što je Indija, založile da se u političkom žargonu supersile izbace uopštene etikete i da se sa više kulturološkog senzibiliteta govori o nacijama i zemljama. Nedopustivo je što se stvara rasno profilisanje i kolektivna diskriminacija prema ljudima sa Bliskog istoka i iz azijskih zemalja.
U diplomatskoj ofanzivi kubanski domaćin trudi se da postigne jedinstveni front Trećeg sveta pred industrijskim zemljama i pre svega Sjedinjenim Državama. Ovaj front bi zbio redove uz pomoć boljih besplatnih zdravstvenih usluga i obrazovanja. Kuba koja raspolaže sa sedamdeset hiljada lekara i dvesta hiljada učitelja, spremna je da posle Latinske Amerike pošalje hiljade svojih profesionalaca u Afriku i Aziju. U Latinskoj Americi, a najviše u Venecueli, već radi oko 30.000 kubanskih stručnjaka. Glavnu ulogu u ovom globalnom projektu za siromašne igra predsednik naftonosne Venecuele Ugo Čaves čiji se dolazak na Kubu sa nestrpljenjem očekuje.
U siromašnim zemljama bolje se "diplomatiše" opremljenom bolnicom nego ambasadom i antiimperijalističkim parolama. Važnije je za savezništvo pružiti šansu za opismenjavanje stanovništva i omogućiti siromašnima besplatnu zdravstvenu pomoć. To je već oprobano u savezništvu Kube i Venecuele, pa je Havana za ovaj samit pripremila ambiciozni plan opismenjavanja i lečenja zemalja Trećeg sveta. Kod mnogih ovaj program nailazi na otvorena vrata, dok neki, nevoljni da ga odbace, ipak primećuju da se sa lekarima i učiteljima na domaću scenu ubacuje i kubanska revolucionarna ideologija. "Diplomatija belih mantila" dala je odlične rezultate u Pakistanu, gde je Kuba posle zemljotresa u oktobru 2005. poslala oko tri hiljade lekara i medicinskih tehničara koji su za šest meseci izlečili oko milion i sedamsto hiljada pacijenata i obavili oko 15.000 operacija. Fidel Kastro je na kraju kubanske misije belih mantila poklonio pakistanskoj vladi 32 potpuno opremljene poljske bolnice. Ponudio je i hiljadu stipendija za mlade iz pogođenih regija da studiraju medicinu na Kubi. Od tada je predsednik Pakistana Pervez Mušaraf postao prijatelj Kube i uprkos mrštenju Vašingtona koji u pakistanskom lideru vidi jednog od glavnih saveznika u borbi protiv terorizma, on predvodi delegaciju na samitu nesvrstanih. Sličnu zdravstvenu diplomatiju Kuba je primenila i u Indoneziji kada je ovu zemlju zadesila prirodna katastrofa. Prema zvaničnim podacima, oko 40.000 kubanskih medicinskih radnika pruža pomoć u 107 zemalja Trećeg sveta, a u toku je više od 800 projekata za poboljšanje zdravlja nerazvijenih zemalja.
Disidenti hoće kod Anana
Nije sve, ipak, tako ružičasto na izolovanom ostrvu sa kojeg će većina lidera posle završenog samita nesvrstanih otputovati u Njujork na Generalnu skupštinu UN. Disidentske grupe, među kojima su deca i supruge, zatvorenih političkih osuđenika, traže da ih u Havani primi generalni sekretar UN Kofi Anan, kada dođe da pozdravi visoke goste iz sveta. Američki Kubanci iz baze u susednom Majamiju prete da će da isplove na brodu "Demokratija" i da će se približiti plažama Havane, kako bi ceo svet video da se ne mire sa nedemokratskim režimom.
U jeku kalkulacija o tome šta će biti sa Kubom posle Fidela Kastra, ministar ekonomije Hose Luis Rodriges odbacio je svaku mogućnost da se Kuba tržišno otvori i pođe kineskim stopama. Čak i ako "el komandante Fidel" ostane bolestan, ništa se u kubanskom sistemu neće promeniti, tvrdi kategorički ovaj ministar, jer to, kako kaže, ne bi želeo kubanski narod.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 14.09.2006.]
