Izvor: Blic, 04.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Leglo kriminala traži rusko priznanje
Posle ruskog priznanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije, dve otcepljene gruzijske teritorije, još jedan region bivšeg Sovjetskog Saveza, Pridnjestrovlje u Moldaviji, ponadao se legalizovanju svoje faktičke nezavisnosti od Kišinjeva. S takvom ambicijom, juče je u Rusiju doputovao Igor Smirnov, predsednik te nepriznate republike.
„Najoptimalnija varijanta rešenja situacije na Dnjestru je da Moldavija prizna Pridnjestrovlje", ofanzivno je, uoči posete, izjavio Smirnov, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uz ocenu da je Rusija, priznavši nezavisnost Abhazije i Južne Osetije, „naglasila prioritetan značaj izražavanja volje naroda prilikom rešavanja sličnih problema".
Ali, između gruzijskih enklava i ove moldavske postoji jedna bitna razlika: ona nije neposredno uz granice Rusije. U Kremlju su se zato, ponavljajući da Južna Osetija i Abhazija nisu presedan za analogne korake Moskve drugde, založili da se spor Moldavije i Pridnjestrovlja reši pregovorima uz posredovanje Rusije i najavili da će uložiti maksimum napora da se to obavi uz očuvanje suvereniteta Moldavije. Nije se slučajno uoči priznanja nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije 26. avgusta Dmitrij Medvedev, ruski predsednik, u Sočiju sastao s moldavskim kolegom Vladimirom Voronjinom.
U poslednje vreme, Moskva je prihvatila princip različitih aršina prema sličnim sukobima, a kad je reč o postsovjetskim, rukovodi se i ličnim odnosima s liderima konkretnih zemalja.
Čekajući da reši svoj otvoreni status, Pridnjestrovlje, koje je pre dva dana obeležilo 18 godina samoproglašene nezavisnosti od Kišinjeva, steklo je reputaciju utočišta za švercere i kriminalce. Evropski parlament je još 2002. nazvao ovu teritoriju „crnom rupom" u kojoj se ilegalno prodaje oružje, trguje belim robljem i pere prljav novac. Pre par godina zapadni mediji su objavili informaciju da su lanseri zemlja-vazduh i drugo naoružanje, nestali iz sovjetskih magacina, završili u Pridnjestrovlju, a pominjalo se i krijumčarenje nuklearnog materijala. I mada ni OEBS ni EU nisu našli dokaza za te tvrdnje, javna je tajna da je preko Pridnjestrovlja išlo oružje za sva veća žarišta sukoba, od Afrike i Balkana, pa do Čečenije. Prema rečima Čarlsa Kinga, eksperta za Moldaviju sa Džordžtaun univerziteta u Vašingtonu, Albanska nacionalna armija u Makedoniji finansirana je i dobijala oružje zahvaljujući svojim vezama u Pridnjestrovlju.
Secesionistička moldavska pokrajina koju ne priznaje niko na svetu izvojevala je svoju samostalnost od Moldavije u kratkom i krvavom ratu 1992. uz značajnu pomoć ovde razmeštene 14. ruske armije. Na svakom koraku su stoga parole o jedinstvu s Rusijom, ruski i ćirilica su odomaćeni, a rublja je uobičajeno sredstvo plaćanja. Nepotizam cveta. Predsednikov sin Vladimir Smirnov je tako imenovan za direktora carinske službe.
Bande prava vlast
Kako je za „Njujork tajms" naveo Oazu Nantoija, programski direktor Instituta za javnu politiku u Kišinjevu, glavnom gradu Moldavije, Pridnjestrovlje je zona koju niko ne kontroliše i zato služi za svakojake nelegalne poslove, od vojne obuke i prljavih finansijskih operacija do piratskih diskova i falsifikovanja dokumenata, lekova, alkohola i cigareta. Recimo, 1998. godine, Pridnjestrovlje, gde živi šestina stanovništva Moldavije, uvezlo je 6.000 puta više cigareta nego ostatak zemlje. Nantoi veruje da je većina cigareta kopija zapadnih brendova, koji se prave u Ukrajini, a izvoze preko ove teritorije dalje na Zapad. Mark Galeoti, ekspert za ruski i evroazijski organizovani kriminal sa Kil univerziteta u Engleskoj, objašnjava da se mir na ovoj teritoriji održava zahvaljujući dogovoru pet do sedam međunarodnih kriminalnih bandi i njihovoj povezanosti s lokalnom vlašću.
Lična karta
Naziv: Prinjestrovska Moldavska Republika
Prestonica: Tiraspolj
Površina: 4.163 km2
Broj stanovnika: 537.000
Sastav stanovništva: 32 odsto Moldavci, 31 odsto Rusi, 29 odsto Ukrajinci
Zvanični jezici: moldavski (pisan ćirilicom), ruski, ukrajinski
Valuta: prinjestrovska rublja
