Izvor: Politika, 01.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lavrov: Rešenje za Kosmet ne sme se nametati
Ono o čemu se dogovore Beograd i Priština, to ćemo i mi podržati, odgovorio ruski ministar na pitanje o podeli pokrajine
Rusija će podržati ono rešenje za Kosovo o kojem se dogovore Beograd i Priština, a zadatak posrednika je da omoguće uslove da se strane dogovore, ne da im nameću bilo koje rešenje, izjavio je u Moskvi šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na pitanje da li bi za Rusku Federaciju bila prihvatljiva podela pokrajine.
Prema njegovim rečima, "sudbinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kosova treba da rešavaju same strane". "Ono o čemu se dogovore Beograd i Priština, to ćemo i mi podržati. Najvažniji je dogovor između Beograda i Prištine", rekao je ruski ministar posle sastanka sa južnokorejskim kolegom Son Min Sunom.
Na drugoj strani, nemački ministar odbrane Franc Jozef Jung izjavio je juče u Prištini da podela Kosova "nije i ne može biti" opcija za status Kosova. Jung, koji u Prištini boravi povodom smene na čelu Kfora, ponovio je stav Nemačke da je paket međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija osnova za rešenje statusa.
Predstavnik EU u posredničkoj "trojci" Kontakt grupe Volfgang Išinger istakao je u intervjuu bečkom dnevniku "Standard" da do 10. decembra treba da se donese odluka o budućnosti Kosova. "Desetog decembra je kraj, i tada mora biti odlučeno. Ko to želi drugačije tumačiti, vara se. Generalni sekretar UN je zamolio za izveštaj, a ne za međuizveštaj", objasnio je Išinger, iako zvanična Moskva smatra da kada u decembru Ban Ki Mun dobije izveštaj "trojke" to ne znači da se pregovarački proces završava.
Nemački diplomata kaže da međunarodna zajednica "mora obe strane uveriti da je dogovoreno rešenje hiljadu puta bolje od svake jednostrane solucije". "Međutim, ja sam realista, kao i drugi članovi 'trojke', da su šanse za postizanje dogovorenog rešenja, posle svega što se dogodilo male", kazao je Išinger i dodao da Srbija "još nije dovoljno interesantno opisala" ideju o visokom stepenu autonomije Kosova i Metohije.
Upitan da li bi jednostrano rešenje pocepalo Evropu, Išinger je izrazio nadu da će EU morati da se pripremi za dogovoreno rešenje. "U slučaju da to ne postignemo, što je realno gledano gotovo izvesniji ishod, moraće da se prilagodi alternativama. Ne sme se dogoditi da EU tokom "trojka-procesa" kroz usta gospodina Išingera govori jednim glasom, a posle 10. decembra sa 27 glasova. Na tome se, mogu da garantujem, takođe intenzivno radi", rekao je on. "Bila bi katastrofa", ukazao je Išinger, "ako bismo dozvolili da nas podeli ovo pitanje".
Bečki list "Prese", međutim, ističe da se u izjavama političara često koristi reč "Evropa". "Koliko god Veton Suroi i Skender Hiseni govorili o Evropi, EU se sve više udaljava od zajedničkog stava", ocenio je list i dodao da je nedavno Slovenija izazvala pažnju predlogom da bi Srbija trebalo da dobije "nadzornu funkciju" na Kosovu, kao i da je Holandija bila prva zemlja EU koja je unela u igru podelu pokrajine. U slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti postoji opasnost od izbijanja novog nasilja prema Srbima i oni koji hoće da po tu cenu ostvare svoje želje veoma rizikuju, upozorio je direktor Odeljenja za međuetničke i međudržavne konflikte Evropskog instituta Ruske akademije nauka Pavel Kandelj. Podsećajući da je višekratne pokušaje zapadnih država sa SAD na čelu da "proguraju" kroz Savet bezbednosti UN rezoluciju o davanju nezavisnosti Kosovu i Metohiji omelo tvrdo rusko "ne", Kandelj je u izjavi za nedeljnik "Moskovske novosti" naveo da "ništa ne nagoveštava uspeh" nove etape pregovora sa posredničkom "trojkom" Kontakt grupe. Prema njegovim rečima, ni u Beogradu ni u Prištini ne nameravaju da odstupe od svojih dijametralno suprotnih pozicija i teško je očekivati fleksibilnost u slučaju održavanja izbora i u Srbiji i na Kosovu do kraja godine. "Pomeranje" kod rukovodstva Kosova mogli bi da izdejstvuju samo Amerikanci i Evropljani, ali su SAD "inicijatori ideje nezavisnog Kosova" i one bi sa svojim satelitima priznale Kosovo, naveo je Kandelj. Evropska unija bi, međutim, teško rizikovala preuzimanje odgovornosti za budućnost Kosova bez odobrenja Ujedinjenih nacija, istakao je ruski ekspert.
V. R.
-----------------------------------------------------------
Putin i Buš o Kosmetu u septembru
Vašington - Kosovo i Metohija će biti jedna od tema predstojećeg rusko-američkog samita početkom septembra u Sidneju, javila je ruska agencija Itar-Tas pozivajući se na oficijelne izvore u Vašingtonu.
Predsednici Buš i Putin će za vreme Azijsko-tihookeanskog ekonomskog foruma razgovarati o saradnji u više oblasti, o članstvu Rusije u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i o Iraku, preneo je Mak-faks.
Ruska agencija navodi da za sada nije tačno poznat datum i vreme sastanka Buša i Putina i da je, prema navodima zvaničnika Bele kuće, samit još u procesu organizovanja.
Fonet
-----------------------------------------------------------
Makedonija protiv crtanja granica
Makedonija je protiv crtanja novih granica po etničkom principu, izjavio je makedonski predsednik Branko Crvenkovski posle sednice makedonskog saveta za nacionalnu bezbednost koja se bavila utvrđivanjem statusa Kosova.
Vlasti u Makedoniji pažljivo prate otvaranje novih pregovora o budućnosti Kosova i ne dopada im se to što se u poslednje vreme relativno često spekuliše o mogućnosti podele pokrajine. Prema rečima Crvenkovskog, dogovoreno je da će Makedonija zatražiti sastanak sa posredničkom trojkom diplomata iz Amerike, Evropske unije i Rusije.
S. R.
[objavljeno: 01.09.2007.]
.jpg)
