Izvor: Politika, 20.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Latinosi za Hilari
U Nevadi Hilari Klinton dobila više glasova, a Barak Obama tvrdi da je dobio više delegata…
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 20. januara. Pretvaranje devet kazina Las Vegasa u glasačka mesta kao da je udarilo pečat jučerašnjim izjašnjavanjima u Nevadi o demokratskim pretendentima za američkog predsednika. Političko nadmetanje je poprimilo napetost kockarske partije, uz zaplet u kome se sugeriše da je izborni „rulet” bio komplikovaniji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od pravog u kazinu, pa da je imao – „dve dobitne kuglice”.
Hilari Klinton je osvojila najviše glasova, šest odsto više (51:45) od glavnog joj konkurenta Baraka Obame, ali on tvrdi da je dobio više delegata (13:12) koji mogu da budu važniji u potonjim stranačkim konvencijama, gde se odigravaju završni procesi u određivanju finalne kandidature za Belu kuću. Takav eventualni dvostruki ishod izborne runde, novi je dokaz komplikovanosti ovdašnjih izjašnjavanja – ne samo u Nevadi nego i ukupno u SAD – ocenjuju posmatrači. „Prepustili smo im da pričaju o pobedi, a mi smo dobili jednog delegata više” – kliču iz tima Obame, koji je s poprišta otišao, a da nije uputio priznanje, kako beleži „Vašington post”, rivalki za većinu osvojenih glasova. „Čudnog li reagovanja” – uzvratio je štab Klintonove, uz tumačenje da će se konačan raspored delegata znati tek posle aprilskih partijskih konvencija u toj saveznoj državi na zapadu SAD.
U međuvremenu, hroničari beleže karakteristične detalje iz Nevade. Pominju „haotičan proces” i „vrlo negativne kampanje, s razmenom teških reči”"
Više analitičke pažnje posvećeno je raspodeli glasova po raznim linijama diferencijacije. Konstatuje se, tako, da je Klintonova opet zadobila više glasova žena (51:38 odsto), kao i belaca (52:34), a da je Obama ponovo ubedljivo trijumfovao među pripadnicima njegove, crnačke, rase (83:14).
Posebna važnost pridaje se, međutim, činjenici da je bivša „prva dama” i njujorška senatorka prosto „zbrisala” senatora iz Ilinoisa među – Latinosima, došljacima iz Latinske Amerike, koji se ovde vode kao posebna zajednica, izvan evidencije belaca i crnaca. Osvojila je, kažu, gotovo dve trećine njihovih glasova. U toj okolnosti, pojedini eksperti nalaze potvrdu svojih slutnji da će Obami biti teže da premosti „barijeru” kod Latinosa (najveće američke manjine, što su donedavno bili crnci) nego onu koja se nazire kod „pluralizovanih” belaca.
Odmeravanje opredeljivanja po rasnoj osnovi sve je upadljivije, čini se, u medijima. Najavljuje se, na primer, da će šanse Obame (sina crnca iz Kenije i ovdašnje belkinje) biti veće sledeće subote u Južnoj Karolini, gde „polovinu demokratskih glasača čine afrički Amerikanci”.
U Južnoj Karolini su juče snage odmeravali predsednički pretendenti Republikanske partije. Pobedio je veteran, senator iz Arizone, Džon Mekejn za malo ispred (33:30 odsto) bivšeg guvernera Arkanzasa Majka Hakebija. Prethodno je, istog dana, u Nevadi njih daleko za sobom ostavio bivši masačusetski guverner Mit Romni.
Dosadašnji rezultati stranačkih pretendenata za preuzimanje kormila države nisu dovoljni za predskazanje – ko će biti učesnici u „velikom finalu”. Jasniji nagoveštaj se očekuje 5. februara kada će se izjašnjavanje o njima odigrati u 22 savezne države. Konačnu odluku doneće završne partijske konvencije, krajem leta.
Uprkos zaoštravanju unutarstranačkih duela i pripremama za finalni međustranački obračun, predsednički pretendenti ipak pokazuju jednu zajedničku crtu. Listom ističu da bi bitno promenili, bar u nekim važnim elementima, sadašnji kurs Vašingtona.
M. Pantelić
[objavljeno: 21/01/2008.]
.jpg)
