Izvor: Politika, 24.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lanac lomova
Rasplamsavanje sukoba između Izraela i Hezbolaha, uz prozivanje Sirije i Irana, dok se dodatno dramatizuje situacija u Iraku i Avganistanu
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 23. jula – Sada smo u ranoj fazi nečega što bih mogao da nazovem treći svetski rat – smatra Njut Gingrič, svojevremeni tvorac "konzervativne revolucije" u SAD i mogući republikanski pretendent za budućeg šefa Bele kuće. Takođe povodom rasplamsavanja košmara na Bliskom istoku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nekoliko verskih sajtova ovde upozorava da se približava "sudnji dan", što sve zajedno i ne mora da bude u suprotnosti, koliko izgleda na prvi pogled, s jučerašnjom porukom predsednika Džordža Buša da bi ishod bitaka između Izraelaca i Hezbolaha, gledano "na dugi rok", trebalo da bude "trajni mir".
Mala varnica može da izazove opšti požar, iskustvo je čovečanstva – podseća urednik časopisa "Forin polisi", Dejvid Bosko, pa kao primer navodi sarajevski atentat, posle koga je 1914. počeo Prvi svetski rat, pošto je prethodno, baš na današnji dan tog leta, Austrija uputila Srbiji neprihvatljivi ultimatum. Autor ne veruje da bi sadašnje vatriranje moglo da dovede do novog globalnog oružanog obračuna, ali navodi niz scenarija po kojima bi ipak moglo da dođe do velikog međunarodnog konflikta. U napisu u današnjem "Los Anđeles tajmsu", on u tom smislu pominje niz potencijalnih eksplozivnosti na hroničnim žarištima kao što su Bliski i Daleki istok, jug Azije, pa čak i eventualno zaoštravanje odnosa sila oko Belorusije, ali – ne više i Balkan, za čijeg poznavaoca takođe važi.
Balkan doduše pominje i autor članka u današnjem "Njujork tajmsu", politikolog Nikolas Sambanis sa Univerziteta Jejl, ali samo da bi dokazao kako sada u Iraku bukti građanski rat, kao što je 1990-ih takvu vrstu sukoba registrovao u Hrvatskoj i BiH. Posle Drugog svetskog rata je, kaže, bilo između 100 i 150 takvih obračuna, kakvi sada potresaju zemlju, gde je koalicija predvođena Amerikancima invazijom 2003. srušila režim Sadama Huseina i omogućila stvaranje novog sistema, uzdrmanog eksplozivnim netrpeljivostima između dva krila islama – šiita i sunita.
Još dva današnja napisa u njujorškom dnevniku pojačavaju utisak da je stvoren lanac lomova na širokom prostoru "proširenog Bliskog istoka". U uvodniku lista se, tako, ističe da se pogoršava situacija u Avganistanu, početnom frontu američkog "globalnog rata protiv terorizma", da su tamo ponovo ojačali svrgnuti talibani, naročito na jugu i istoku zemlje, da naglo raste broj civilnih i žrtava u redovima američkih i NATO trupa, pa da je neophodno da Zapad, a pogotovu Vašington, pojača angažman kako bi očuvao postojeću lokalnu vlast u Kabulu. Kritikuje se, pri tom, plan Pentagona za smanjivanje trupa na tom poprištu, dok se ministarstvo odbrane žali da su mu vojnički potencijali prilično ispošćeni pa da ne može da šalje jedinice ni u nagoveštenu međunarodnu mirovnu misiju u Libanu...
I sukob između Izraela i Hezbolaha je znatno širi od neposrednog oružanog duela – sugeriše se u drugoj analizi "Tajmsa". Pozivajući se na zvanične izvore, list predočava da se u Vašingtonu shvata kako se taj front može smiriti jedino ako se razbije sadašnja "alijansa Sirije i Irana", koja "podržava miliciju Hezbolaha a i doprinosi haotizaciji u Iraku".
Šefica američke diplomatije Kondoliza Rajs danas kreće na turneju po Bliskom istoku, gde su joj predviđeni susreti sa izraelskim premijerom Ehudom Olmertom i palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, dok susret s predstavnicima Sirije nije programiran. Po svoj prilici, Amerikanci će ipak glavninu angažmana koncentrisati na pridobijanje arapskih partnera, kao što su Egipat i Saudijska Arabija, da pridobiju Damask za "konstruktivniji pristup", koji bi se ogledao u pritisku na Hezbolah da oslobodi dvojicu otetih izraelskih vojnika, obustavi vatru i razoruža se ili bar povuče s prostora koji je na jugu Libana "projektovan" da postane "bezbednosna tampon zona" pod međunarodnim nadzorom...
Rajs, dodaje se, ne želi da "ponovi grešku" Klintonovog šefa diplomatije Vorena Kristofera koji je 1996 – u desetodnevnoj "šatl diplomatiji" – isposlovao prekid vatre između Izraela i Hezbolaha da bi deceniju kasnije sukobi postali još žešći. Želimo da postignemo trajni mir a ne samo varljivi prekid vatre, kaže Rajs. Takav cilj deluje suprotno višedecenijskom gorkom iskustvu Bliskog istoka, gde rat istrajava uz epizode varljivog mira.
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 24.07.2006.]
