Izvor: Politika, 26.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lakše do viza
Jedna od mera kojom Italija želi da unapredi i inače odlične odnose sa Srbijom, kaže Alesandro Merola
Evropska unija je najavila ublažavanje šengenskog viznog režima za naše građane od jeseni. Italija se već priprema da primeni tu meru, i novi bilateralni sporazum o viznim olakšicama za državljane Srbije bi danas u Beogradu trebalo da parafiraju zamenik ministra spoljnih poslova Italije Famijano Kručaneli i šef srpske diplomatije Vuk Drašković.
Na osnovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predloženog sporazuma, izdavaće se besplatne vize studentima, kao i osobama koje putuju u Italiju na lečenje, na sportska takmičenja i kulturno-umetničke odnosno folklorne nastupe. Višemesečne vize izdavaće se takođe po pojednostavljenoj proceduri i poslovnim ljudima, naučnicima, istraživačima i istaknutim kulturnim radnicima.
– Naša je namera bila da, u okviru šengenskih pravila koja ne možemo da izmenimo, ipak izađemo u susret Srbiji, i bar pojedinim kategorijama građana omogućimo da jednostavnije dođu do viza. To je samo jedna od inicijativa kojima naša zemlja želi da još više unapredi i inače odlične odnose sa Srbijom, kaže u intervjuu "Politici" Alesandro Merola, ambasador Italije u Srbiji.
• O viznim olakšicama je bilo reči još krajem prošle godine, prilikom posete tadašnjeg italijanskog šefa diplomatije Đanfranka Finija Beogradu, ali se sporazum tek sad parafira. U to vreme je, doduše, bilo priče o navodnom prevelikom broju srpskih ilegalaca u Italiji...
– To su bile obične glasine. Srba u Italiji nema mnogo, oko 50.000, što je neuporedivo manje od nekih drugih etničkih grupa. S druge strane, italijanska vlada svake godine utvrđuje takozvane "imigracione kvote" i ima već nekih ideja koje lično smatram interesantnim, poput predloga regije Veneto za odvajanje jednog dela te kvote u korist državljana Srbije koji imaju odgovarajuću profesionalnu kvalifikaciju.
• Koliko sada viza izdajete?
– Godišnji prosek je 40.000–50.000, najviše turističkih.
• Pomenuli ste i neke druge inicijative o kojima će, pretpostavljam, biti reči naredne nedelje?
– Jedna od njih, o kojima će zamenik ministra Kručaneli moći da razgovara u Beogradu, jeste stvaranje čvršćeg okvira za privrednu saradnju Italije i Srbije, eventualno putem sporazuma o saradnji kojim bi se obrazovali zajednički organi, kako na nivou javnih tela, tako i u privatnom sektoru. Posle dve velike oktobarske manifestacije "Italija u Beogradu" 2004. i 2005. godine, na kojima su predstavljene mogućnosti srpske privrede, došlo je vreme za ubiranje plodova i konkretne rezultate: pomenuću već veoma prisutnu banku Inteza, "Findomestik" i "Đenerali". Banka San Paolo iz Torina se sprema da kupi Panonsku banku. U Srbiju je stigao i Savez italijanskih zadruga ("Legakoop"), a za privredu saradnju u raznim oblastima su posebno interesovanje pokazale italijanske regije Toskana, Friuli, Lombardija, Emilija Romanja, Pulja....
Otkako sam u Beogradu, oko pola godine, posebno sam se trudio da ovde dovedem ljude čije će znanje i iskustvo pomoći Srbiji u rešavanju nekih osetljivih problema, kao što su borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i reforma pravosuđa. Najzad, pomenuću i izuzetno plodnu i intenzivnu saradnju u oblasti umetnosti i kulture, čiji je krajnji cilj uspostavljanje mreže odnosa među najeminentnijim ustanovama ove vrste u naše dve zemlje.
• Imate li svoje umetničke "favorite" u Srbiji?
– Nažalost, suviše sam zaposlen da bih stigao da pratim sve što me zanima, pa moram da se opredelim za ono što mi je najbliže, a to je savremena umetnost. Pored ostalog, pospešio sam povezivanje direktora nekoliko najvažnijih muzeja u Italiji sa onima u Narodnom muzeju, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i SANU.
• Pri kraju je projekat "Italijanske kuće", pod čijim krovom će se naći diplomatski, trgovinski i kulturni predstavnici vaše zemlje u Srbiji. Kada očekujete otvaranje?
– Nadam se, do kraja oktobra.
• Među mnogobrojnim stranim diplomatama u Beogradu, vi se od početka mandata izdvajate svojom uzdržanošću u javnim izjavama.
– To je pitanje stila. Više volim da budem "tihi saveznik" nego da delim političke komentare i savete. Verujem da je Srbija zrela i sposobna da sama donosi odluke o svojoj budućnosti. Nadam se da će vlada i sve političke snage u Srbiji uspeti da nađu ravnotežu i očuvaju nerve u suočavanju sa trenutnim izazovima, kao što su odnosi sa Briselom, Hag i budućnost Kosova.
• Da li to znači da treba da čuvaju nerve zato što ih sa svih strana pritiskaju za nezavisnost Kosova?
– Nije tajna da je nezavisno Kosovo jedna od opcija za koju se zalažu mnogi akteri. Italija po ovom pitanju nema unapred određen stav, već se zalaže za takvo rešenje koje će biti i u interesu Srbije, njene stabilnosti i olakšanih, a ne složenijih, odnosa sa međunarodnom zajednicom.
Znam da je Kosovo centralni argument koje trenutno privlači pažnju svih političkih snaga u Srbiji, ali ima i drugih pitanja koja su bitna za život ove zemlje, kao na primer pitanja ekonomskog razvoja, modernizacije države i društva. Sva ona moraju biti sagledana iz evropske vizure. Italija će nastaviti na sve načine da podržava Srbiju kako bi se što više približila Evropskoj uniji, da doprinese svojim iskustvima, savetima i finansijskom pomoći.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 26.07.2006.]
