Izvor: Kurir, 06.Jan.2012, 08:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
LULEO GRAD NA 700 OSTRVA
Grad Luleo na severu Švedske, poznat je po tri stvari: uspešnom hokejaškom klubu, najvećim vojnim poligonima u Evropi i, odnedavno, po izgradnji prve Fejsbukove „farme“ servera, koja će se prostirati na 28.000 kvadrata.
LULEO - Ladno, al’ standard.
Grad Luleo na severu Švedske, poznat je po tri stvari: uspešnom hokejaškom klubu, najvećim vojnim poligonima u Evropi i, odnedavno, po izgradnji prve Fejsbukove „farme“ servera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << koja će se prostirati na 28.000 kvadrata.
Mi smo se tamo našli odmah posle katoličkog Božića, bez preteranog interesovanja za bilo šta od toga, i prvi put ove godine videli sneg.
Najbrže rastući grad
Prestonica švedske Laponije živopisna je i strateški veoma bitna naseobina na obodu arktičkog kruga, na vrhu Botničkog zaliva. Datira iz 13. veka i prostire se na 700 ostrva, sve do granice s Finskom. U periodu posle Drugog svetskog rata Luleo je proglašen za najbrže rastući grad u Švedskoj, s moćnom industrijom metala i bogatim rudnicima u okolini.
U vreme našeg boravka, temperatura je bila sasvim podnošljiva - oko minus šest - ali vetrovi sa Severnog pola probijali su svu toplu odeću. Iako je bilo 10 sati ujutru, noć se još nije predavala, ali su prilično lagano odevene Šveđanke već prekopavale garderobu na neverovatnim sniženjima u H&M.
I onda, odjednom, vidi se čudna, jarkožuta svetlost na vrhovima zgrada, gase se ulične svetiljke, na jugoistoku se pomalja sunce. Podne je.
Plovi užarena lopta po horizontu, baca neverovatne crvene, narandžaste i ljubičaste senke po zaleđenom moru, vetar nosi sneg koji tu svetlost prelama u još milion boja. Magija traje sve do sutona u rano po podne i ponovne noći, koja nastupa oko 15 sati.
Šta uraditi za tri sata dnevnog svetla u Luleu?
Ako imate sreće pa se poklopi da je temperatura dovoljno niska, da je nebo potpuno vedro i da ste negde između civilizacije i divljine, možete videti jedan od najinteresantnijih prirodnih fenomena - polarnu svetlost.
Ako niste imali sreće, možete otići u Tehnološki muzej, gde će vam u planetarijumu pokazati kako izgleda i aurora borealis, i noćno nebo iznad Švedske, i još mnogo toga. Muzej je interaktivan - možete probati da vozite avion, da se okušate u miniranju rudnika, naučite šta „radi“ crna rupa, odgledate film o posledicama globalnog zagrevanja, upravljate mašinom za preradu drveta...
Ono što nikako ne smete propustiti jeste odlazak u stari grad, koji je pretvoren u muzej na otvorenom i koji se nalazi 10 kilometara uzvodno, pored reke Lule. To je očuvano skandinavsko naselje, sa crkvom iz 15. veka koju okružuju 424 kuće u kojima se danas prezentuje način života plemena Sami, predaka Laponaca.
Prvi srpski turisti
Kućice su nekada služile ljudima iz udaljenih krajeva da prenoće posle crkvenih svetkovina, posebno zimi, kad je put po mraku uvek nosio opasnost od divljih životinja i smrzavanja.
U suvenirnici nude prepoznatljive laponske ručne radove živih boja po paprenim cenama, a prodavačica nas pita odakle smo.
- Iz Srbije - kažemo joj.
Žena se zamisli kao da ne zna gde je Srbija, pa onda kaže:
- Potpuno sam sigurna da ste prvi turisti iz vaše zemlje koji su mi ušli u radnju.
I mi se nadamo da je tako.
Jelena - Katarina Mitrović
Greju se i ulice
Zimske službe neprekidno su posipale rizlu po ulicama i trotoarima, jer ko će očistiti sneg koji konstantno pada, pa smo imali utisak da nas jure po gradu. Centralnu ulicu ne čisti niko, ona se greje i trotoar je suv, što je mali predah od pažljivog hodanja po skrivenom ledu.
