Izvor: Politika, 22.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kušner – dobra ili loša vest
Možda je imenovanje Bernara Kušnera za šefa diplomatije u novoj francuskoj vladi iznenadilo mnoge komentatore, ali to je samo najnovija ilustracija alijanse neokonzervativaca i liberala kakvu smo već imali u SAD i Velikoj Britaniji, komentariše britanski "Gardijan". Socijalista (sada već bivši) Kušner, koji se zalagao za američku vojnu intervenciju u Iraku, nije završio u nemilosti, već u Ke D′Orseju (francusko Ministarstvo spoljnih poslova), komentariše list, poredeći "novu ljubav" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << između Sarkozija i Kušnera sa onom koja već postoji između "proratnog"demokratskog senatora Džoa Libermana i Džordža Buša, kao i između torijevca Majkla Gova i Tonija Blera.
Desničarsko-levičarska alijansa stigla je sada u Francusku, gde Sarkozi i Kušner dele mišljenje da spoljna politika treba da napusti tradicionalna ubeđenja i da se približi američkoj liniji koja zastupa intervenciju. Svakako, sa Kušnerom kao šefom diplomatije može se očekivati da se Francuska mnogo više nego do sada meša u unutrašnje stvari drugih zemalja.
"Suverenitet zemalja može biti poštovan samo ako je isti obezbeđen ljudima u toj državi. Ako je država diktatorska, tada ona apsolutno ne zaslužuje respekt međunarodne zajednice." Ovo je logika kojom se Kušner vodio zalažući se svojevremeno za američku intervenciju u Iraku. On istinski veruje da neke zemlje imaju više prava od drugih iako i sam ima lično iskustvo (po sopstvenom priznanju neuspelo) šefa misije UN na Kosovu i Metohiji. Po njemu, međunarodni zakon je anahronizam za čije kršenje ne treba odgovarati. "Da bi se promenio zakon, ponekad ga treba kršiti", jedna je od njegovih omiljenih rečenica.
Umesto sveta jednakih država koje poštuju suverenitet jedna drugoj, Kušner zagovara "pravo na mešanje" u unutrašnje stvari po njemu "problematičnih" zemalja, pa čak i na upotrebu vojne sile, a i jedno i drugo bi sprovele zapadne sile, komentariše "Gardijan", uprkos tome što rezultati takvih intervencija u poslednjoj dekadi nisu ohrabrujući. Naprotiv, upozorava britanski list, na Kosovu je došlo do etničkog čišćenja 200.000 Srba, Roma i drugih manjina, u Avganistanu je živote izgubilo desetine hiljada civila, dok je humanitarna katastrofa u Iraku iz dana u dan sve gora.
Saznanje o nesrećama koje su prouzrokovane intervencijama "velikog zapada" naravno ne znači da državama treba dozvoliti da vrše masakre nad sopstvenim građanima i da o tome nikome ne odgovaraju. Međutim, tamo gde se zločini dešavaju i gde su dokazani od strane nepristrasnog tela, trebalo bi da se svaka intervencija ne samo podudara sa međunarodnim zakonom, već i da bude generalno prihvaćena od međunarodnog tela pre nego od snaga kao što je NATO, piše "Gardijan".
Od Kušnera se ovakav stav definitivno ne može očekivati, tvrdi list. I dok njegovo unapređenje kolumnista "Tajmsa" Danijel Filkenstajn smatra razlogom za slavlje, "Gardijan" upozorava da, za razliku od neokonzervativaca, onima koji veruju u međunarodni zakon vest iz Pariza deluje prilično turobno.
G. P.
[objavljeno: 22.05.2007.]
