Izvor: Politika, 01.Avg.2015, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Kurdskog Obamu” Erdogan izvodi pred sud
Lider kurdske stranke mogao bi biti optužen za izazivanje nemira, pod istragom je i predsednik najveće opozicione stranke
„On bi i sam pobegao u planine kad bi imao priliku”, rekao je ove nedelje turski predsednik Redžep Tajip Erdogan za Selahatina Demirtasa, kopredsednika kurdske Narodne demokratske partije (HDP), ciljajući na to da ovaj želi da se pridruži teroristima. Izgleda da Erdogan želi da „kurdskom Baraku Obami” da razlog da pobegne u planine, daleko od zakona: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javno tužilaštvo oblasti Dijarbakir je pokrenulo istragu protiv Demirtasa, sumnjičeći ga za izazivanje nemira i naoružavanje izgrednika prošlog oktobra, kada je u demonstracijama poginulo više od 30 osoba.
Pre će biti ipak da istrage ne bi bilo da je Demirtas zaista želeo u planine umesto što je odlučio da se za kurdsku stvar u Turskoj bori legalnim putem i u tome bio preterano uspešan za Erdoganov ukus. Po opštoj oceni, lider HDP je najzaslužniji što je ta stranka, uprkos opstrukcijama režima, u junu dobila na izborima dovoljno glasova da uđe u parlament. Time je Erdoganovu Partiju pravde i razvoja (AKP) ostavila bez apsolutne većine i šanse da promeni ustav kako bi predsedniku dala veća ovlašćenja, koja mu, doduše, nisu ni nužna pošto se i bez prerađivanja najvišeg pravnog akta već dugo ponaša kao da ih ima.
Dva meseca nakon izbora, AKP još ne uspeva da formira vladu. Naširoko se veruje da je bes prema HDP bio istinski motiv Erdogana kada je naredio vojnu intervenciju u Siriji, gde turski avioni i artiljerija gađaju položaje Islamske države, i Iraku, gde su meta logori Radničke partije Kurdistana (PKK), turske stranke svrstane među terorističke organizacije zbog pobune koju je vodila od 1984. do 2013. godine, kada je ušla u mirovni proces s vladom u Ankari. I Demirtas kaže da je zahtev Erdogana da se ukine imunitet parlamentarcima kako bi bili gonjeni zbog navodnih veza s ID zapravo politička verzija državnog udara usmerenog na pripadnike kurdske stranke osmišljena da bi ih vlast izbacila iz javnog života i tako postigla ono što nije mogla na izborima.
Moguće je da taj gambit uspe jer je predsednik Nacionalističkog pokreta Devlet Bahdželi, kako prenosi list „Tudejs zaman”, izjavio da je spreman da formira koaliciju s AKP-om ako on obustavi mirovni proces s Kurdima. Za Erdogana je, kako je rekao još pre nekoliko dana, taj dijalog, s kojim se najtvrđi turski konzervativci nikada nisu saglasili, već okončan. Na koaliciju s najvećom opozicionom strankom, Narodnom republikanskom strankom (CHP), mada su formalni pregovori s njom još u toku, Erdogan više ne računa ili je izabrao interesantan način da je privoli na saradnju: i nekoliko njenih zvaničnika, uključujući i predsednika, takođe je pod istragom zbog tobožnjih veza s teroristima, javlja „Tudejs zaman”.
Tako je vlast preko sudova krenula u obračun s najvećim opozicionarima, i to onima koji su orijentisani liberalno i socijaldemokratski. Koalicijom AKP-a s CHP-om, ako se Erdogan, kako se sumnja da mu je plan, ipak ne odluči da raspiše nove, prevremene izbore, samo bi se potvrdilo sve veće pomeranje Turske udesno. Duhovi se mogu radikalizovati i unutar kurdske zajednice – jer je njihov proboj preko Demirtasove stranke, na nadetničkoj platformi koja je privukla glasove i mnogih turskih liberala van te nacionalne zajednice, zbog čega je taj političar i dobio nadimak „kurdski Barak Obama” – ovako grubo presečen prisilnim guranjem Kurda natrag u ilegalu.
Ironija je što vlast najavljuje gonjenje političara povezanih s ID, dok su prošlogodišnji nemiri koji su poslužili tužilaštvu kao povod za istragu protiv Demirtasa organizovani zbog toga što je Turska odbila da spreči pad sirijskog grada Kobanea u ruke upravo džihadista iz „kalifata” Abua Bakra el Bagdadija. Ankaru već dugo sumnjiče da je okretala glavu na drugu stranu dok je preko njene granice sa Sirijom ID prevodila regrute, oružje i naftu koju švercuje kako bi izdržavala svoj aparat. Razlog za to je, prema tom tumačenju, želja Erdogana da se ID i Kurdi koji žive u Siriji i Iraku međusobno ubijaju i da padne sirijski predsednik Bašar el Asad.
Zbog toga je i bombu kojom je ID nedavno ubila više od 30 osoba, mahom Kurda, na jugu Turske PKK stavio na dušu Erdoganovoj vlasti i iz odmazde počeo da ubija policajce, kojih je dosad stradalo barem dvanaestoro. To je Turska iskoristila kao povod za bombardovanje i ID i PKK-a, mada su Kurdi najbolja pešadija koju međunarodna antidžihadistička koalicija ima na raspolaganju. Ali, turskom režimu je, osim uspona kurdske stranke na izborima, smetalo i to što su sirijski Kurdi u borbama s ID zagospodarili polovinom pojasa uz 900 kilometara dugu granicu dve zemlje. Uz autonomni region koji Kurdi već imaju u Iraku, bilo je to, izgleda, više nego što je Erdogan želeo da dopusti. Zato sad planira stvaranje „slobodne zone” u Siriji, koja bi bila očišćena od ID, ali bi i sprečila širenje Kurda, mada njihove jedinice u Siriji, budući da nisu direktno povezane sa zabranjenim PKK-om, nisu pod bombama turske armije – doduše, ima nepotvrđenih navoda koji i tome protivreče. Štaviše, izveštaji s terena govore da vojska Turske barem za sada više gađa Kurde nego ID, koji bi trebalo da su centralna meta kampanje protiv svih terorista, kako to kažu u Ankari.
Čini se da ID u svakom slučaju nema razloga da se naročito brine za svoj opstanak. Prema izveštaju američkih obaveštajnih službi, koji prenose Beta–AP, „kalifat” jeste u poslednjih godinu dana, koliko traje borba protiv njega, izgubio oko 10.000 ljudi, ali milijarde dolara koje je međunarodna koalicija predvođena Amerikom utrošila u rat s ID nije je mnogo oslabila. Ona i dalje ima dobro finansiranu vojsku koja dovodi strane borce istom brzinom kojom ih američka vojska eliminiše, navodi se u izveštaju CIA i drugih službi. Kako procenjuju njihovi analitičari, biće potrebno deset godina da se ID istera iz svojih uporišta.
