Izvor: Deutsche Welle, 05.Mar.2016, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kud plovi ovaj brod?
Politički usmeriti izbegličku krizu isto je kao i kormilariti jedrenjakom, rukovodeći se onime što nam je u vidokrugu. Ali da bi se postigao cilj, ponekad je neophodan iznenadan obrt, smatra Kristof Štrak.
Da li je ovo sada „obrt“? Ili se „obrt“ u nemačkoj izbegličkoj politici već dogodio? Šef socijaldemokrata (SPD) Zigmar Gabrijel ovih dana je rekao da se „često zahtevani obrt u nemačkoj politici odavno dogodio“. Oni, koji čekaju na obrt i zahtevaju ograničavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << broja izbeglica, upitaće se: Kako? Gde? Oni, koji su za otvorene granice, odgovaraju: Kada? O, ne!
Da li je nemačka kancelarka Angela Merkel sada promenila kurs? Upravljnje podrazumeva odgovorno delovanje, uključujući i političko delovanje. Reč je o tome da se, ploveći između zahteva i stvarnosti - održi kurs. Kada je kormilar dobar, brod manje-više elegantno plovi morem. Kada se naglo promeni kurs – lete čaše sa stola u baru. Baš kao i prilikom iznenadnog političkog obrta.
Upravljanje u plićaku i iznenanda strujanja
Angela Merkel je proteklih meseci povremeno govorila o tome da se politika, pa i ta koju ona vodi u cilju prevazilaženja izbegličke krize, vodi na kratke staze ili da ostanemo pri pomorskom rečniku - bez elektronske navigacije, na gledanje. Nemačka kancelarka ističe da se mora prilagođavati novom razvoju situacije. Pritom, njene orijentacione tačke od pre nekog vremena su: znatno smanjenje broja novih izbeglica, striktno „Ne“ za svako određivanje „(gornje) granice“, biti fiksiran i raditi na evropskom rešenju (uključujući održavanje Šengenskog prostora i otvorenih granica u Evropi), borba protiv uzroka izbeglištva. Aktuelna situacija u Grčkoj i na Zapadnom Balkanu pokazuje teškoće u upravljanju u plićaku i prilikom iznenadnih struja.
Kristof Štrak
U sistem Merkelove spada ne samo pametni pragmatizam i dugo, strpljivo čekanje, već i iznenadni obrti. Ukidanje obaveznog služenja vojnog roka ili prekid korišćenja atomske energije, primeri su za to. U poređenju s tim, otvaranje granica za izbeglice početkom septembra 2015. godine, u osnovi nije bio politički obrt. Nedeljama i mesecima pre toga stotine hiljada izbeglica bez kontrole je dolazilo u Nemačku. Merkel o toj odluci, o otvaranju granica, govori kao o odluci koja je proizašla iz „humanitarnog imperativa“. Ko tako argumentuje, sigurno veoma pati gledajući slike sa granice Grčke i Makedonije.
Od septembra 2015. je bilo više promena kursa, ali je i stečeno i saznanje da su po pitanju politike prema izbeglicama, Merkelova i Nemačka prilično usamljeni. Makar do ponedeljka (7.3.), dakle do predstojećeg Samita EU o izbegličkoj krizi. Do tada ćemo svi morati i dalje da gledamo slike sa granice Grčke i Makedonije.
