Izvor: Politika, 01.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kubanci ušli u svoje hotele
Sada i domaći turisti mogu da noće u kompleksima koji su bili rezervisani samo za strance.– Promene koje ne prijaju Kubancima iz Majamija
Kuba je od nedelje u ponoć ukinula još jednu apsurdnu zabranu o kojoj se prethodno kritički izjasnilo članstvo u osnovnim partijskim ćelijama na ostrvu: od sada će i Kubanci, uz strance, moći da odsedaju u hotelima na prelepoj karipskoj obali, ukoliko za to imaju novca. Ukidanje turističkog aparthejda je još jedna u nizu obećanih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mera zaotklanjanje restrikcija koje su vladale „jedinom komunističkom državom na zapadnoj hemisferi", kako Kubu nazivaju u SAD gde se pomno prate promene u susedstvu pod višedecenijskim embargom. Njih je, kada je zvanično stupao na čelo države (24. februara), obećao Raul Kastro (76) preuzimajući palicu od legendarnog Fidela (81) koji je svojevoljno odlučio da zbog narušenog zdravlja ograniči svoju ulogu na idejnog borca.
Uz odlazak u hotele, noćenje, restorane i turističke ture brodom po ostrvskim rajskim plažama, Kubancima je dozvoljeno da zvanično, za gotovinu u čvrstoj valuti, kupuju i koriste mobilne telefone, što je do sada bila privilegija rezervisana za strane državljane. Takođe im je omogućeno da nabave neke od aparata bele tehnike, dok su im rashladni uređaji kao veći potrošači električne energije i dalje zabranjeni.
Do sada, građani Kube nisu mogli da prenoće ni u jednom hotelu ako ne nabave potvrdu da su mladenci na medenom mesecu ili ako im za posebne zasluge na radnom mestu to nije dodeljeno kao nagrada. Oni kojima prilivi deviza stižu redovno iz inostranstva (najčešće iz Majamija uprkos američkim restrikcijama) imali su i do sada pravo da se časte ručkom u hotelskom restoranu ili časom u jednom od rashlađenih fitnes klubova u okviru turističkog kompleksa. Vlasti su ove zabrane pravdale nedostatkom soba i, što je još važnije, merama za održavanje socijalne jednakosti u komunističkoj zajednici.
Sada u turističkoj ponudi nema više nikakvih zabrana za domaće znatiželjnike, tvrde menadžeri velikih kompleksa, kako ih citiraju retki strani izveštači sa ostrva, iako ova mera nije obelodanjena u zvaničnim medijima. Turistički sektor na ostrvu inače je dobrim delom u rukama vojnih preduzeća, po zamisli tada ministra odbrane Raula Kastra, da se prihodima od turizma modernizuju odbrambene snage. One su na stalnoj straži na braniku malene otadžbine koja deli morsku granicu sa neprijateljskom svetskom supersilom. Polovinu turističkog smeštaja drže velike strane hotelijerske kompanije, u partnerstvu sa domaćom vojnom kompanijom „Gaviota" (što znači „galeb") među kojima preovlađuju one iz Španije. Sa 24 hotela i oko deset hiljada soba, što je 23 odsto kapaciteta na Kubi, „Sol Melija” je vodeća strana kompanija na Kubi. Španski hotelski lanac sa Majorke, u kome odseda 35 odsto stranih turista na tropskom ostrvu, ne krije zadovoljstvo zbog novih mera koje će, uprkos hroničnoj nestašici novca, sigurno dodatno popuniti kapacitete.
Kuba inače spada u najskuplja karipska odredišta, a hotelsko prenoćište zbog nedostatka konkurencije u privatnom sektoru košta između 40 i 300 evra. To je mnogo više nego što prosečni građanin sa mesečnom platom od 17 evra može da sanja da plati. No, ipak se očekuje daće hiljade Kubanaca, sada kada su promene uzele maha, naći načina da se dokopaju domaćeg turističkog raja.
„Svi imamo pravo da uživamo u onome što smo sami izgradili”, citira se kelner Boris, koji nije hteo da za sada oda svoje prezime. Veruje se da će ukidanje turističkog aparthejda neposredno koristiti prodavačicama ljubavi, kojih na Kubi, kao i svuda na Karibima, ima u izobilju. I do sada je ovaj neformalni sektor funkcionisao po tržišnim uslovima i nudio usluge za svaki ukus i džep.
Iz Majamija, gde se kubanska emigracija svake godine povećava za 45.000članova, sa negodovanjem se gleda na „kozmetičke promene u otadžbini". Američki Kubanci sanjaju da će se komunizam posle Kastra obrušiti naglo i daće se sa kapitalističkim iskustvom u pečalbi oni masovno vratiti kao spasioci. Postepene promene, koje pomno prate sa druge obele, remete im san o trijumfalnom povratku. Kuba najavljuje i olakšice za putovanje svojih građana u inostranstvo, a među američkim kongresmenima sve je više pobornika za okončavanje višedecenijske blokade.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 02.04.2008]
