Izvor: Politika, 04.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kuba: promene bez tačkica
Kuba najavljuje da će ova godina, pola veka od početka socijalističke revolucije i 17 meseci otkako se Fidel Kastro sa javnih trgova povukao u bolesničke odaje, biti godina promena. To bi, pre svega, moralo da znači ukidanje tačkica. Nekoliko godina posle Kastrovog revolucionarnog trijumfa, grupa žena je pre četrdeset pet godina u gradu Kardenasu izašla je na ulice da lupanjem o poklopce i šerpe protestuje protiv praznih lonaca. Vojska je nasilno ugušila ovu kratku pobunu. Danas, posle >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 45 godina, na Kubi još uvek postoji ograničavanje potrošnje, kupovina hrane u dve valute. Kubanski pisac mlađe generacije (41) Antonio Hose Ponte, izbačen zbog smelih kritika iz udruženja pisaca na ostrvu, piše u madridskom "Paisu" kako dva različita pesoa služe državi i dodatno osiromašuju stanovništvo: država kao jedini poslodavac plaća svoje radnike u kubanskim pesoima, a kao jedini trgovac prodaje svoje proizvode u jakim pesoima.
Razlika između ova dva novčića je dvadesetčetvorostruka. Grupa građana iz Havane udružena u Latinoameričku federaciju žena prikupila je pred kraj godine potpise (10.738 Kubanaca je potpisalo peticiju) za okončavanje sistema sa duplom monetom. Za pokretanje inicijative promene zakona zvanično je potrebno deset hiljada potpisa, ali jedna organizacija pre pet godina bila je proskribovana kada je sa dvadeset pet hiljada imena izašla pred Narodnu skupštinu. Poslanici su umesto ukidanja dvostrukog kursa ekonomskih reformi i slobode govora izglasali deklaraciju o privrženosti socijalizmu.
Danas se zvanično uz podršku sa vrha vlasti podstiče kritika sistema i prakse, ali se očekuje da "tranzicija u savremeniji socijalizam" nastupi preko konstruktivne diskusije u partijskim ćelijama, a ne preko disidentskih peticija. Latinoamerička federacija žena, ipak ohrabrena novim vetrovima na političkoj sceni, strpljivo čeka da prođe šezdeset dana, koliki je zakonski rok za odgovor parlamenta na njihovu inicijativu.
Joani Sančes, tridesetdvogodišnjakinja iz Havane, sebe smatra "slobodnim elektronom" na Kubi i tvrdi, parafrazirajući naslov romana češkog disidentskog pisca Milana Kundere da "život nije negde drugde" već na drugačijoj Kubi. Pripada generaciji rođenoj sedamdesetih i osamdesetih, obeleženoj ograničenjima struje i namirnica, organizovanim pionirskim školama, sovjetskim igračkama i ilegalnim odlascima sa Kube. Od dvadeset kolega, sa kojima je studirala latinoameričku književnost, deset ih je sada negde u inostranstvu. Ona je rešila da na Kubi promoviše drugačiju zemlju u koju bi se mnogi vratili.
Kao "ličnu terapiju" pre devet meseci otvorila je svoj blog. Prethodno je radila jogu, povlačila se u samoizolaciju, išla na "taj-či", ništa nije pomoglo. Postepeno, njene "vinjete o izgubljenim iluzijama", fragmenti iz kubanske stvarnosti koje je kačila na blog, povratile su joj smisao života. Cilj joj je, kako kaže, da da mali lični doprinos rušenju zidova i stvaranju nove Kube. Preobuče se u stranu turistkinju i u hotel ulazi pozdravljajući portire na nemačkom jeziku, odlazi do kompjutera sa internetskom vezom rezervisanom samo za strane turiste. Svoju priču kuca munjevitom brzinom zato što sat veze na sajberspejsu košta koliko petnaestodnevna plata. U jakim pesoima.
Poslednja vinjeta opisuje policijski pretres onih koji pokušavaju da prodaju nešto mimo tačkica u zvaničnim bakalnicama: "Najlon kese, čarape, toalet papir..." Iako joj je ime i sliku već objavila agencija Rojters, Joani nije uhapšena... Kada bi joj pripretili zatvorom, kaže, odrekla bi se, teškom mukom, svoje "lične i grupne terapije". Samo dvesta hiljada Kubanaca, ili dva odsto stanovnika, ima pristup internetskoj mreži (najniži procenat u Latinskoj Americi). To je privilegija uglavnom rezervisana za akademike, visoke funkcionere i naučnike.
Na svom novogodišnjem koncertu u Havani, Pablo Milanes, kubanski pevač i pesnik, zapalio je publiku novim pesmama i provokativnim stihovima o cenzuri svakodnevnog života. Ni u šta više ne verujem onako kako sam do juče verovao, poručuje Milanes (60) uz gromoglasne aplauze.
Na poziv privremenog šefa države Raula Kastra, Nova godina dočekana je oštrim organizovanim kritikama o stanju na Kubi: dvostruki kurs, katastrofalni javni saobraćaj, nedostatak stambenog prostora, zabrane govora, izostanak stimulacije, niske zarade, poskupljenja osnovnih životnih namirnica, nestašice... "Mnogo toga je danas u igri na Kubi i mnogo se očekuje od mlade generacije", rekao je nedavno omladinski komunistički funkcioner Karlos Lage Kodorniju. Svi moraju da učestvuju u pronalaženju rešenja za novi model socijalizma. Promene, kako je dodao, ne smeju biti samo kozmetičke.
[objavljeno: ]
