Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 23.Apr.2021, 12:02

Kuba posle Kastra - početak nove ere, ali daleko od dramatičnih i brzih promena (AUDIO)

Odlazak kubanskog političkog lidera Raula Kastra sa čela Komunističke partije, iako očekivan, poslednjih dana našao se na svetskim naslovicama. Kuba je zakoračila u novu eru. Državom kojom su više od 6 decenija upravljala braća Kastro – Fidel, koji je preminuo 2016. godine, i Raul, koji ga je nasledio, prvi put od 1959. godine upravljaće neko drugi. Događaj koji je ocenjen kao istorijski, važan je i zbog pitanja - kojim će putem krenuti ta karipska država, zbog koje su se SAD i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Sovjetski savez 1962. godine našli na ivici nuklearnog sukoba.

Trinaestogodišnja vlast Raula Kastra privedena je kraju postupno i očekivano, što je 89-ogodišnji lider, najavio još pre tri godine rekavši da će biti poslednji iz generacije revolucionara na čelu države.

“Sa dubokim uverenjem da ne treba da prihvatim ponudu za ostanak u najvišim strukturama partije, i dalje ću učestvovati kao još jedan revolucionarni borac, spreman da dam skromni doprinos do kraja svog života. Ništa me nije nateralo na ovu odluku i čvrsto verujem u snagu i razumevanje mojih sunarodnika. I ne sumnjajte - sve dok živim, biću spreman da branim otadžbinu, revoluciju i socijalizam, s više snage nego ikad, ispunio sam svoju misiju i sa uverenjem u budućnost otadžbine. “Živela Kuba, živeo Fidel”, poručio je Raul Kastro partijskim drugovima u euforičnoj atmosferi kongresa Komunističke partije Kube.

Lider kojem je zemlju na upravljanje 2008. godine predao tada već teško oboleli stariji brat Fidel Kastro, otac revolucije protiv diktatora Fluensia Batiste, započeo je promene u okvirima strogo kontrolisane državne ekonomije, a zemlju počeo da otvara za privatne investicije. Obraćajući se delegatima poslednjeg dana kongresa, najavio je nastavak tranzicije. Na tom putu bi naciju trebalo da vodi predsednik države, a od ponedeljka i izabrani lider partije, 61-ogodišnji Migel Dijaz Kanel.

Još jedan očekivani izbor, ali i detalj koji ovaj transfer vlasti čini istorijski važnim. Naime, Kanel je prvi je kubanski lider koji nije učesnik revolucije s prve polovine prošlog veka i praktično je mladić u odnosu na generaciju gerilaca na čelu sa Fidelom. On bi trebalo da nastavi započete promene, ali je već sada izvesno da one neće biti brze, što je potvrdilo i njegovo prvo obraćanje:

„Komunistička partija Kube nastaviće da neguje i brani suštinsku nezavisnost, suverenitet, demokratiju, ekonomiju, socijalnu jednakost i pravdu. Ukoliko bude potrebno, sa drugom Raulom ću se konsultovati o najvažnijim strateškim odlukama ključnim za budućnost naše nacije”, poručio je Dijaz Kanel.

Svet je ipak sa pažnjom propratio vest o kraju ere Kastro. Da li je reč samo o simboličnom istorijskom trenutku, ili on sa sobom nosi još promena, pitali smo profesora meksičkog nacionalnog Univerziteta “Tehnologiko de Monterej” Dejana Mihailovića.

„Sam fizički nestanak Fidela Kastra izrodio je nadu u redovima kubanske migracije da će doći do brzih promena, ali to se nije desilo. Oni sada sa mnogo više predostrožnosti gledaju na ovo što se događa, jer znaju da će na političkom planu Dijaz Kanel ići na istoj liniji na kojoj su bili Fidel i Raul. S druge strane, blagonaklono gledanje na ekonomske reforme koje bi omogućile da se rigidni socijalistički sistem planske privrede osveži, može da podstakne neku nadu, ali i dalje je to veliki jaz“, tvrdi profesor Mihailović.

Dijazovo obraćanje, kao i događaji koji su mu prethodili, ne ostavljaju mesta nagađanju, tvrdi novinar, izdavač i univerzitetski profesor u američkoj saveznoj državi Floridi Pedro Gonzales Mune, koji tvrdi da je Raul Kastro samo formalno predao vlast.

„Ovo je cirkus. Braća Kastro su još prisutna. Samo što su njihovi nekadašnji revolucionari danas prestari i preumorni da bi vodili državu. Ipak, zadržali su kontrolu vlasti. Njihove porodice i dalje kontrolišu ekonomiju. To su ljudi koji vode kompanije koje najviše izvoze, kršeći američki embargo“.

Mune zbog toga ne očekuje bitnije promene, niti da se one brzo dese.

Za razliku od američkih sunarodnika, Ostrvljani su podeljeni. Mnogi od njih, uprkos krahu ekonomije i dalje veruju u sistem, ali su sve češći i protesti. Mnogi od njih imaju dovoljno godina da svedoče o pet decenija protesta na kojima primarna ipak nije bila ekonomija, nego poštovanje osnovnih prava. Za razliku od starijih generacija, nove su na društvenim mrežama koje sve više koriste za razmenu mišljenja, informacija, ali i pozivanje na proteste.

Zanimljive su i prve reakcije američkih zvaničnika, imajući u vidu višedecenijske napetosti i pritiske Vašingtona na Havanu, koji su u poslednjoj deceniji kulminirali novim sankcijama prethodnog američkog predsednika Donalda Trampa. Nada u poboljšanje veza sa Sjedinjenim Američkim Državama će, međutim, morati da sačeka jer administracija Džozefa Bajdena nije pokazala volju da u ovoj fazi ukine sankcije, uz stav da Kuba trenutno nije među prioritetima.

Profesora Dejana Mihailovića pitali smo zašto je izostala konkretnija reakcija Sjedinjenih Država i kako na generacijske promene, ali i blagu promenu kursa gledaju Srednja i Južna Amerika - pre svih, najjači partneri.

“Za SAD nije bilo važno da zaustave prodor komunističke ideologije i socijalističkog sistema, nego da se te ideje ne prošire na ostatak američkog kontinenta. Treba ipak malo sačekati i videti. U nekoliko latiinoameričkih zemalja će i ove godine biti izbornih procesa. Pobeda levice u Boliviji, u Ekvadoru, najverovatnije odlazak Bolsonara sa pozicija iz Brazila, pobeda levice u Argentini, promene u Meksiku… Sve to ne ide na ruku Vašingtonu i svaki pritisak na Kubu je i signal za ostatak Latinske Amerike”.

Kuba, koja je u prethodnoj godini ostala bez glavnog izvora prihoda-turizma, suočena je sa najgorom ekonomskom krizom od završetka hladnog rata. Pred političkim i ekonomskim izazovima, nova generacija vođa nema lak zadatak, kaže profesor Dejan Mihailović.

Iako decenijama u senci starijeg brata, Raul Kastro ostavio je trag na poslednju deceniju, napravivši prvi korak ka poboljšanju odnosa sa SAD, uključujući i istorijske razgovore sa Barakom Obamom 2016. godine. Već naredne, Havanu je posetio i Papa Franja. Takođe je započeo ekonomsko otvaranje zemlje. Ipak, malo ko veruje u buduće dramatične političke promene, jer penzionisani lider ostaje moćnik, ali iz senke.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...