Izvor: S media, 07.Mar.2010, 13:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krvavi početak izbora u Iraku
Najmanje 38 osoba je danas, uprkos jakim merama bezbednosti, poginulo, a 110 ranjeno, u više napada Bagdadu i drugim iračkim gradovima, tokom održavanja parlamentarnih izbora, koji se smatraju ključnim za stabilnost i dalji razvoj te ratom razorene zemlje.
U Bagdadu su u eksplozijama uništene najmanje dve zgrade, a iračku prestonicu i druga mesta potreslo je i desetak granata.
Najmanje 14 ljudi je poginulo u eksploziji u severoistočnom delu Bagdada, u kojoj je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << uništena jedna zgrada, a u granatiranju u zapadnom delu nastradalo je sedam osoba, prenele su agencije.
U Hurijahu, u predgradju Bagdada, tri osobe su poginule kada je za sada nepoznata osoba bacila ručnu bombu na ljude koji su išli na glasanje.
Jedan policajac je, takodje, izgubio život u Mahmudiji, na oko 30 kilometara južno od Bagdada, u eksploziji bombe na glasačkom mestu.
Granate su pogodile i "zelenu zonu", gde su smeštene američka ambasada i kancelarija premijera.
Portparol bezbednosnih snaga u Bagdadu, general-major Kasim al-Musavi, izjavio je da su rakete ispaljivanje iz delova gde većinom žive suniti.
On je istakao da su bezbednosne snage u borbenoj pripravnosti.
Uprkos napadima, Musavi je rekao da je ukinuta zabrana za promet automobila, četiri sata nakon početka glasanja. Zabrana za autobuse i kamione je, medjutim, i dalje na snazi.
Irački premijer Nuri al-Maliki je, posle glasanja, pozvao sve stranke da prihvate izborne rezultate.
Jedan od protivnika Malikija, bivši premijer Ijad Alavi već se požalio na neregularnosti na samom početku glasanja.
Parlamentarni izbori u Iraku, drugi posle vojne intervencije 2003. godine, održavaju se uz velike mere bezbednosti. Rasporedjeno je oko 200.000 pripadnika policije i bezbednosnih snaga zbog strahovanja od oružanih akcija pobunjenika.
Oko 20 miliona glasača, od 28 miliona Iračana, treba da izabere 321 člana parlamenta, izmedju 600 kandidata, iza kojih stoji nekoliko desetina političkih stranaka i grupa, šiita, sunita, Kurda i drugih, okupljenih uglavnom u 12 velikih koalicija.
U više napada širom Iraka poslednjih nekoliko dana poginulo je najmanje 45 ljudi.
Najviše izgleda na pobedu imaju savez Država zakona, na čijem je čelu premijer El Maliki, Iračka nacionalna alijansa inače bliska s Iranom, i koalicija Irakija, koju predvodi Alavi.
Iako je, u odnosu na glasanje 2005, u formiranju izbornih blokova ublažena podeljenost izmedju sunita (vladajuće frakcije u vreme Sadama Huseina), većinskih šiita i Kurda, sektaštvo je i dalje izraženo.
To potvrdjuje zabrana kandidovanja simpatizerima Sadamove BAAS partije, zbog čega se sunitsko krilo vodeće vanstranačke koalicije povuklo iz izborne trke.
Predsednik Iraka Džalal Talabani je, u intervjuu za Bi-Bi-Si, medjutim, izjavio da će njegova zemlja, umesto dosadašnje vlade nacionalnog spasa, konačno dobiti većinsku koaliciju. On je izbegao da govori o tome ko će je formirati, ali je najavio da se nada da će biti ponovo izabran za šefa države.
Prema zapadnim analitičarima, izbori u Iraku su i test za plan predsednika SAD Baraka Obame o povlačenju američkih vojnika iz te zemlje. Smatra se da bi, u slučaju nove eskalacije nasilja, Obama morao da preispita svoju odluku o povlačenju blizu 100.000 vojnika iz Iraka tokom ove i iduće godine.
Velika izlaznost na iračkim izborima uprkos napadima
Iračani su u velikom broju izašli danas na glasanje za parlamentarne izbore i pored napada u kojima je poginulo 38 ljudi a 110 ih je povredjeno.
Glasačka mesta su zatvorena u 15.00 časova po centralnoevropskom vremenu i odmah je počelo prebrojavanje glasova.
Prema prvim procenama koje stižu od lokalnih vlasti izgleda da je u oblastima gde žive suniti, koji su bojkotovali prošle izbore 2005. godine, bila veća izlaznost nego u većinski šitskim pokrajinama.
Tako je u provinciji Dijala izlaznost bila 90 odsto, u gradu Samara 82 odsto i u oblasti Ninive 60 odsto, dok je u šitskim pokrajinama kao što su Divanija, Nadžaf i Nasirija izlaznost bila izmedju 55 i 60 odsto.
Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton izdala je danas saopštenje u kome je pozdravila to što je "značajan broj" Iračana izašao da glasa pored napada pobunjenika i ocenila da takva izlaznost "zasužuje poštovanje".
"Takva izlaznost uprkos žestokim napadima tokom izborne kampanje i na dan izbora potrvrdjuje opredeljenost iračkog naroda za demokratski Irak, i zaslužuje poštovanjesvih", rekla je Ešton u saopštenju.
Mreža Al Kaide zapretila je da svako ko izadje da glasa rizikuje smrt.
Ovo su drugi izbori u zemlji od svrgavanja s vlasti Sadama Huseina 2003. godine i smatraju se bitnim za stabilnost zemlje pošto se održavaju šest meseci pre povlačenja više od polovine američkih trupa iz Iraka.
Više stotina hiljada vojnika i policajaca štitilo je 46.000 glasačkih mesta. Oko 19 miliona Iračana biralo je 325 poslanika u skupštini za naredni četvorogodišnji mandat.
