Izvor: Blic, 04.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Krško“ izazvalo uzbunu
Evropa se u sredu uveče nakratko podsetila košmara Černobilja iz 1987. godine, nakon što je iz slovenačke nuklearne elektrane „Krško" poslato obaveštenje da je tokom popodneva započeto gašenje reaktora zbog kvara u primarnom sistemu. Stane Rožman, direktor elektrane, rekao je juče da je „nakon kvara i zaustavljanja rada elektrane stanje potpuno normalno i da ljudi i okolina nisu bili ugroženi".
Curenje vode iz primarnog sistema otkriveno je u sredu oko tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sata po podne, a gašenje reaktora snage 696 megavata, započeto je dva sata kasnije, da bi u pola devet uveče on bio potpuno zaustavljen.
Marjan Tkavc iz Uprave za nuklearnu bezbednost Slovenije izjavio je juče da je izveštaj o incidentu koji je Slovenija putem sistema za rano uzbunjivanje ECURIA poslala svim članicama EU bio „brzoplet".
Međutim, u zemljama susedima Slovenije žešće reagovanje od kvara u nuklearnoj elektrani „Krško" izazvalo je neblagovremeno informisanje, kao što je slučaj u Hrvatskoj, ili označavanje događaja kao vežbe, što je slučaj s Austrijom.
Milan Orlić, pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke „Vinča", kazao je za „Blic" da je su ga „slovenačke kolege u sredu obavestile o incidentu".
„Slovenci navode da se radilo o lokalnom događaju i ističu da reaktor nije morao odmah da se gasi. Do incidenta je došlo kada je iz primarnog kruga za hlađenje primećeno oticanje vode brzinom od 2,5 kubna metra na čas. U tom krugu nalazi se 150 kubika vode pod pritiskom od 150 bara, odnosno atmosfera. Najgora moguća posledica eventualne havarije u „Krškom" mogla bi da liči na Černobilj, ali to je najmanje verovatno. Da je voda eventualno nastavila da ističe, a da niko nije to primetio, moglo je da dođe do povećanja temperature reaktora i požara, što bi moglo da izazove izbacivanje ograničene radioaktivnosti u vazduh i vodu, možda bi i Savom radijacija stigla i do nas, ali je ta mogućnost zanemarljiva", naveo je Orlić.
On je kazao da je „slovenačka firma 'Ames’ izradila naš sistem ranog obaveštavanja o opasnosti od radijacije krajem prošle godine", a stanice su po celoj Srbiji - na Paliću, u Nišu, na Zlatiboru, u Vranju, Novom Sadu, Beogradu, Vinči, Kladovu i Kosovskoj Mitrovici. Po Orlićevim rečima, „izmerene vrednosti jačine doze su u granicama normale, što znači da nije bilo nikakvog akcidenta".
Saša Dragin, ministar za zaštitu životne sredine Srbije, kazao je za „Blic" da „građani Srbije nisu ugroženi zbog kvara u atomskoj centrali 'Krško’". Srpski ministar kontaktirao je slovenačke kolege koje su mu prenele da je situacija u „Krškom" pod kontrolom.
„Očitavanja su redovna i građani Srbije nisu ugroženi. Srbija ima najmoderniji sistem u Evropi za ranu najavu nuklearnog akcidenta. Jedini sistem koji je blizu naše efikasnosti je u Francuskoj, ali tamo informacije dolaze na svakih dva sata, dok kod nas stižu svakih pola sata", tvrdi Dragin.
Iako su sve članice EU istovremeno obaveštene o incidentu, samo je Austriji poslato obaveštenje da se radi o vežbi, što su slovenačke institucije juče objasnile žurbom u kojoj je „neko zaboravio da na formulara precrta reč vežba".
„Upotrebljen je pogrešan obrazac, onaj koji je imao oznaku 'vežba’. To je bila ljudska greška", rekao je juče Janez Podobnik, slovenački ministar za prirodnu sredinu, po dolasku na sastanak ministara za prirodnu sredinu zemalja EU u Luksemburgu.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) sa sedištem u Beču označila je incident u „Krškom" kao uzbunu najnižeg intenziteta.
Komšije poslednje saznale
Hrvatska javnost tek je u sredu uveče, kada je reaktor već skoro bio ugašen, saznala da se nešto dešava pa je i informaciju o prestanku opasnosti dobila tek u četvrtak ujutro. Jozef Prel, austrijski ministar za zaštitu životne sredine, raspravu o kvaru u „Krškom" zatražio je i na Savetu ministara EU u Luksemburgu. „Naše poverenje u slovenački sistem uzbunjivanja pod velikim je znakom pitanja. Nije u redu da se aktivira alarm u Evropi, a da se Austriji, Italiji i Mađarskoj kaže da je to samo vežba. Ovo mora odmah da se razjasni", rekao je Prel.
Broj nuklearnih reaktora u Evropi van regiona
Belgija - 7 operativnih,1 zatvoren
Češka - 6 operativnih
Finska - 4 operativna, 1 u izgradnji
Francuska - 59 operativnih, 11 zatvornih, 1 u izgradnji
Holandija - 1 operativan, 1 zatvoren
Jermenija - 1 operativan, 1 zatvoren
Litvanija - 1 operativan, 1 zatvoren
Nemačka - 17 operativnih, 19 zatvorenih
Rusija - 31 operativan, 5 zatvorenih, 6 u izgradnji
Slovačka - 5 operativnih, 2 zatvorena
Španija - 8 operativnih, 2 zatvorena
Švajcarska - 5 operativnih
Švedska - 10 operativnih, 3 zatvorena
Ukrajina - 15 operativnih, 4 zatvorena, 2 u izgradnji
Velika Britanija - 19 operativnih, 26 zatvorenih
(Podaci: Međunarodna agencija za atomsku energiju)
