Izvor: Politika, 31.Maj.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriza menja evropsku demokratiju
Zbog ekonomskog posrtanja ukida se socijalno odgovorna država, vladavina prava, preispituju se autonomije i daju privilegije poslodavcima
Niče neka nova demokratija o čijim su se do sada nepoznatim obrisima raspisali analitičari sa Iberijskog poluostrva. Ona je, kako se pribojavaju, potpuno različita od dosadašnjih demokratskih principa ugrađenih u temelje Evropska unije. Mnogi sociolozi i politikolozi u krizom narušenim sistemima Španije i Portugalije upozoravaju da su >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zauvek pale iluzije o humanom društvu.
Demokratija će ovako transformisana, smatra Andres Ortega, politikolog i predsednik španskog instituta za globalnu akciju Fride, doživeti neku svoju novu formu i kad (ako) kriza prođe. Poznati španski autor nekolikih knjiga o trendovima u Evropi i zamkama globalizovanog društva, nabraja sedam stubova demokratije koji su se iskrenuli „usled promenjene ekonomske klime, globalizacije i tehnološke revolucije”.
Pre svega u Španiji prestaje da postoji socijalno odgovorna država vladavine prava, što je zacrtano i ustavom ove zemlje, koja je tek posle Frankove smrti prošla kroz težak period demokratske tranzicije, naglašava Ortega.
„Naše zaostajanje za mnogim evropskim državama sada se dodatno povećava sasecanjem budžeta. Građani gube pravo na besplatno zdravstvo, sigurne penzije pa i na besplatno osnovno obrazovanje kao temeljne odrednice države blagostanja”, piše ovaj analitičar. „Ne samo da stanovništvo od sada mora da svojim sredstvima učestvuje, kako bi ostvarilo svoja prava, već je kvalitet zdravstva i obrazovanja pao na niske grane.”
Zbog nedostatka sredstava ugroženo je i pravosuđe, a sa njim pojam vladavine prava postaje maglovit. Siromašnima ostaje manje sredstava i vremena da tragaju za pravdom. Samo će bogati moći da isteruju mak na konac.
Opasno je poremećena i ravnoteža između zaposlenih i poslodavaca. Poslodavac je izmenom zakona o radnim odnosima dobio pravo da lakše i jeftinije deli otkaze svojim radnicima, kao i da sklapa nove radne ugovore bez ikakvih garancija. Sa 24 odsto nezaposlenih, Španija je po broju stanovnika bez posla na prvom mestu u Evropi, dok su nove mere podstakle galopirajuće otkaze.
Menja se, kako ukazuju španski i portugalski intelektualci, i poimanje autonomnih pokrajina. Veoma bitan status autonomija u Španiji, od koga zavisi i sam opstanak državne celine, moraće da se „reformiše” jer je sa krizom na videlo izašao problem kontrole troškova samostalnih oblasti.
Valja podsetiti da je Španija jedna od retkih zemalja EU koja nije priznala nezavisnost Kosova, upravo zbog strahovanja da bi time dala za pravo aspiracijama Katalonije i Baskije. U Madridu se ne usuđuju ni da pomisle kako bi vlast u ovoj krizi morala da se centralizuje. Takva zamisao, svesni su Španci, završila bi se košmarom. Možda i reprizom balkanskog cepkanja. Ortega predlaže modernizaciju u politici prema autonomijama, ma šta to značilo.
Na Evropu se sa iberijske strane više ne gleda na isti način. Za Špance, koji su se kasno oslobodili Frankove diktature i njenih recidiva, evropeizam i demokratija su išli ruku pod ruku. Sada se, pokazuju ispitivanja, hlade od Evrope i na nju se sve više gleda kao na problem, a ne kao na rešenje.
„Evropska integracija uspela je da isprazni jedan deo nacionalne demokratije i da je popuni kontinentalnom demokratijom”, upozorava Ortega.
Monarhija mora da bude transparentnija, pošto je kralju Huanu Karlosu drastično opao rejting kada je usred najdrastičnijih mera štednje otišao u Afriku da lovi slonove. Tek smo na početku revolucije u oblasti medija, ali to je promena koja će bitno odrediti osnovna načela „nove demokratije”. Štampa, televizija i radio bitno su uticali na izgrađivanje demokratske Španije. Kriza štampanih medija, društvene mreže i internet potkopali su ulogu sredstava informisanja.
Madrid je u dilemi: da li bi direktna intervencija iz Brisela neke od ovih problema ublažila ili bi ih još više zaoštrila. Španija, kako se zaključuje u Madridu, nije jedina zemlja koja se suočava sa tektonskim promenama u funkcionisanju demokratije. Kriza će, kako se predviđa još više otuđiti građane od politike. I uz to sve se brže širi prostor za rast populizma i u Španiji i u njenom okruženju.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 01.06.2012.
