Izvor: Deutsche Welle, 27.Apr.2020, 15:48
Kriza i autoritarni odgovor
U regionu postoje tendencije da se nedemokratski odgovori na krizu. Analiza Folkera Pabsta za Noje cirher cajtung pokazuje da je u takvom ponašanju najistaknutija trojka Vučić, Đukanović, Rama.
„Ana Brnabić smatra da je svet opet nepravedan prema Srbiji. Kao gostujuća autorka Vašington tajmsa prošlog utorka premijerka ove zemlje na jugoistoku Evrope tvrdi da se Beograd u borbi protiv pandemije u potpunosti pridržava demokratskih pravila te da ne može biti reči >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << o preteranoj koncentraciji moći u rukama države" piše Noje cirher cajtung (NZZ) i nastavlja: "Ona isto tako smatra da je neopravdana kritika predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog njegovih dramatičnih apela jer je on prema premijerki samo ukazivao na to koliko je virus opasan."
Orbanizacija jugoistoka
"Posebna ovlašćenja države u borbi protiv pandemije predstavljaju demokratsko-politički izazov za sve zemlje. A posebno za one u kojima i ranije baš nisu izgledali dobro podela vlasti i pravna država. U Evropi se pri tome pre svega misli na Mađarsku.Premijer Orban je prošlog meseca na određeno vreme oduzeo svu vlast parlamentu", piše Folker Pabst za NZZ.
"Ali na jugoistoku kontinenta, gde je razgrađivanje demokratije u Srbiji, Albaniji i Crnoj Gori odavno na delu, stvar se razvija u sličnom pravcu.
U Srbiji se, recimo, postavlja pitanje legalnosti Vučićevog uvođenja vanrednog stanja 15. Marta. Naime, takvu odluku mora da donese parlament. Osim toga postoje sumnje u to da li su određene mere u srazmeri sa ciljem. Primer je potpuna zabrana kretanja starijih osoba (koja je nedavno ublažena – primedba redakcije) i drakonske kazne za kršenje mera."
"Isto važi i za Albaniju", konstatuje NZZ "gde je premijer Edi Rama na ulicu poslao oklopna vozila sa dugim cevima. U Bugarskoj vojska može u okviru zakona o vanrednoj situaciji da preuzme policijske dužnosti. I nova slovenačka vlada desničarskog populiste Janeza Janše zahteva baš to kao i ograničavanje porilično razvijenog prava na referendum u zemlji."
"Vlada višedecenijskog vladara Crne Gore Mila Đukanovića objavila je lične podatke osoba u samoizolaciji. Na jednoj aplikaciji može se u svakom trenutku videti koliko je udaljen potencijalni kliconoša. Na ovaj način cure i lične informacije o obolelima. Slična javna baza podataka je bila planirana i u Bosni i Hercegovini, ali ju je zaustavio poverenik za zaštitu podataka", piše NZZ.
Razgradnja demokratije još pre krize
Treća poseta Berlinu za manje od godinu dana, ali tek sada prva, zvanična, sa svim počastima. Neki analitičari procenjuju da Merkel, zato što Vučić nije obavio svoj deo dogovora, u premijerki Brnabić traži alternativu. (18.09.2019)
Čovek koji se smatra odgovornim za udes u kojem je poginuo u februaru 2019. Šaban Šaulić morao je da se skloni od javnosti. Razlog: srpski mediji objavljuju njegove fotografije s punim imenom, piše „Vestfalen Blat“. (04.02.2020)
Albanija je prvog dana 2020. godine od Slovačke preuzela jednogodišnje predsedavanje Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Mnogi, međutim, sumnjaju u kapacitete te države. (02.01.2020)
Glavna teza vlasti u Srbiji u vreme pandemijskih ograničavanja prava i sloboda glasi – nije vreme za politiku jer smo u ratu. Da li je politika prestala da postoji? Ili je samo lice sakrila pod masku? (14.04.2020)
"Crnogorska vlada opravdava objavljivanje ličnih podataka ljudi u smaoizolaciji da je država upućena na saradnju stanovništva u kontroli pridržavanja karantina. Srpska premijerka Ana Brnabić u svom tekstu piše da su ograničeni kapaciteti zdravstvenog sistema zahtevali posebno energičnu akciju.
Zar uspeh ne daje tim državama za pravo? Broj zaraženih je u Jugoistočnoj Evropi još uvek relativno nizak. Istina je da su zdravstveni sistemi tih zemalja oslabljeni, između ostalog i zbog dugogodišnjeg odliva medicinskog osoblja na Zapad. Visoka prosečna starost stanovništva je još jedan faktor rizika.
Ali bi trebalo posumnjati u tvrdnju da države nemaju dovoljno ljudi u bezbednosnom sektoru. Broj bezbednosnih snaga po glavi stanovnika je u ovim zemljama iznad evropskog proseka.
Vedran Džihić, politikolog na austrijskom Institutu za međunarodnu politiku inače ne priznaje argument da su države kapacitetima ograničene u svojoj sposobnosti delovanja: U regionu postoji poslednjih godina eklatantna razgradnja demokratije – koncentracija vlasti, smanjivanje medijskog pluralizma, politizacija pravosuđa. Najnoviji događaji odvijaju se na tom fonu."
Čvrstorukaška vremena
"Drakonske kazne koje su na više mesta uvedene za širenje lažnih vesti o pandemijskoj krizi, koje su nejasno definisane, ne mogu se posmatrati odvojeno od rata koji autokrate Vučić i Đukanović vode protiv nezavisnih medija u svojim zemljama", smatra NZZ.
"Indikativno je i Vučićevo prekoračenje nadležnosti u proglašenju vanrednog stanja. Funkcija predsednika države je dobrim delom samo reprezentativna. Ali je aktuelni predsednik u poslednjih nekoliko godina za tu funkciju vezao svu moć. Mada trenutno ne može ni da se misli na izbore, njihovo odlaganje u Srbiji i Severnoj Makedoniji otvara mnoga pitanja.
Izbori su zakazani za 2020 i u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Rumuniji. Istoričar Florijan Biber iz Graca je u časopisu „Foreign Policy" napisao da su autokratski i populistički vladari sa tipičnim potcenjivanjem naučne ekspertize bili loše pripremljeni za krizu."
NZZ podseća na "Aleksandra Vučića koji je još u februaru podržavao izjave spornog lekara za pluća Branimira Nestorovića da se radi o najsmešnijem virusu na svetu. Kada se nedugo posle toga opasnost nije mogla negirati, Vučić je za 180 stepeni promenio stav, opominjući starije osobe da na beogradskim grobljima neće biti mesta ako se ne drže propisanih mera."
"Kada autokratima preti izmicanje legitimiteta, oni imaju običaj da reaguju autoritarno…kako bi obezbedili vlast" citira NZZ Bibera i zatim Vedrana Džihića „Političari poput Orbana i Vučića profitirali su mnogo od finansijske krize. A sada će ekonomske turbulencije u regionu biti još veće."
Brisel je daleko a Peking blizu
Autor navodi da se mnoge zemlje u krizi geopolitički profilišu na osnovu pomoći – Rusija, Turska, pa čak i mala Mađarska. Dalje navodi mišljenje Džihića da je u pogledu uspešno savladane epidemije i nezainteresovanosti zapada za Balkan Peking najvidljiviji – pa bi mogao da postane i autoritarni uzor. Iako je ukupna pomoć Evropske unije neuporedivo veća.
Ipak, u nekim zemljama kao što su Slovenija i Hrvatska, postoje prema autoru, mehanizmi suprotstavljanja autoritarnim tendencijama i mediji koji su spremni da kritički izveštavaju. Čak je i Bugarska, koja u očima Brisela kuburi sa pravnom državom pokazala da je kontrola moguća – predsednik Radev je odbio da potpiše zakone o vanrednom stanju premijera Borisova, a parlament je podržao – predsednika.
"U Vučićevoj Srbiji, Đukanovićevoj Crnoj Gori i Raminoj Albaniji to ne bi bilo moguće", zaključuje NZZ.
Priredio: Dragoslav Dedović
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
