Izvor: Deutsche Welle, 29.Nov.2017, 11:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kriza butera

Francuzi su svetski rekorderi po korišćenju butera – godišnje jedan Francuz potroši 8 kilograma. Ali ta namirnica danas košta dva puta više nego pre godinu dana. Zbog toga su police u francuskim supermarketima – prazne.

Francuski kroasani ne bi bili ni približno tako ukusni kada se u njihovoj pripremi ne bi koristilo tako mnogo butera. Ali trenutno je do te namirnice veoma teško doći. Dominik Eri, pekar iz okoline Pariza, kaže da u poslednjih više od 30 godina nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << nije imao većih problema prilikom nabavke.

„Kad danas od mojih dobavljača naručim 100 kilograma, dobijem na kraju – pod uslovom da imam sreće – polovinu. I pritom za njega plaćam dva puta više nego ranije, oko osam evra po paketu, umesto četiri kao ranije. Svet je poludeo. Donedavno su svi pričali da svega ima previše, a sad odjednom imamo krizu butera.“

Nestašica maslaca

Ono što je za tog pekara teško, za francuske potrošače trenutno je gotovo nemoguće. U supermarketima nema butera. Mlekare ga proizvode manje nego ranije i on se većinom izvozi. Proizvođači tako postižu vrlo visoke cene, jer je potražnja osetno porasla u zemljama kao što su Kina ili Japan. Međunarodni kurs cene butera za samo godinu dana se udvostručio.

Pročitajte još: Buter kao luksuz

U Francuskoj međutim supermarketi dogovaraju fiksnu, godišnju cenu. Za seljake je to delimično zastareo sistem, kaže poljoprivrednik Floran Renodije. „Naravno da mi u ovim okolnostima prodajemo buter na svetskim tržištima. Da supermarketi plaćaju našim mlekarama odgovarajuću cenu, onda ne bi bilo krize butera.“

Kroasan: simbol Francuske (sa buterom)

Renodije dodaje i da bi francuski potrošači trebalo da budu spremni da izdvoje nešto više novca: „Francuzi od nas očekuju sve više i više. Žele održivu poljoprivredu, pitaju šta jedu naše krave, da li se šetaju po livadama i da li poštujemo ekološke propise. Ali sva ta pravila znače i porast troškova. Potrošači bi trebalo da budu spremni da učestvuju u njihovom pokrivanju.“

Fiksne cene – da ili ne?

Ali predstavnici supermarketa kažu da su u ovoj godini već vanredno platili mlekarama dodatak od 30 odsto. I da fiksne cene butera itekako imaju smisla. „Cene na svetskim tržištima mogu veoma da osciliraju, računamo s tim da će uskoro opet da padnu. A naše fiksne cene poljoprivrednicima nude sigurnost u planiranju troškova i prihoda. To obezbeđuje opstanak naše poljoprivrede“, tvrdi Ige Bele iz Udruženja veletrgovaca (FCD).

Sudeći po navodima predstavnika supermarketa, situacija na tržištu upravo se „smiruje“. Ali pariski pekar Dominik Eri ipak „igra“ na sigurno: „Za Božić se sve vrti oko butera. Treba mi za tradicionalne kolače, za moje namaze i tako dalje. Već sada pravim rezerve kako bih bio siguran da mi buter neće nestati za praznike.“

Eri je već morao da poveća cene, božićne poslastice će ove godine biti skuplje nego prošle. Ali mušterije su i do sada bile spremne da za njih plate više, jer, na kraju krajeva, dobri kroasani i torte sastavni su deo francuskog stila života.

Deda Mraz sa crvenim ogrtačem i belom bradom – ta slika može se videti i na Obali Slonovače u Zapadnoj Africi. S jednom malom razlikom: tamo je on tamnoput i nosi sunčane naočare. S obzirom na temperature od oko 30 stepeni koje tamo vladaju u decembru, savršena iluzija božićne atmosfere moguća je samo uz pomoć veštačkog snega. Ovaj dečak, međutim, očito nije baš oduševljen.

Iako deluje pomalo sablasno, Janšojskog boga koji malim Lužičkim Srbima poklanja slatkiše i božićne poslastice niko ne mora da se boji. Njegov bič donosi samo sreću. Janšojski bog oslanja se na tradiciju „dźĕćetka“, deteta koje je poklanjalo drugoj decu slatkiše, a koji je u stvari bio devojka koja je iduće godine trebalo da se venča.

Svake godine kada holandski Sveti Nikola koga oni zovu Sinterklas, krene da deci deli poklone, u zemlji uzavru duhovi. Razlog za večitu svađu je njegov tradicionalni pratilac – Crni Petar. Mnogi smatraju da je to što je on tamnoput diskriminacija. I Odbor UN za ljudska prava traži da Holanđani taj lik iz svoje božićne tradicije.

Jedan drži, drugi seče: otac i sin u saksonskom Fišbahu seku božićno drvo. Ono je neodvojivi deo nemačke božićne tradicije. Neki ga donose u domove već početkom decembra, a neki neposredno uoči Božića. Ali uvek je okićeno – nekada šareno i kičasto, nekada jednobojno i elegantno, a ponekad samo s nakitom iz dečije radinosti. Oni oprezniji prave sveće zamenjuju električnim sijalicama.

...to su najpoznatiji Deda Mrazovi irvasi. Oni u američkoj božićnoj dekoraciji ne mogu da se izostave. U „zemlji neograničenih mogućnosti“ vole malo više kiča i šljokica. Božićne dekoracije su u njujorškoj četvrti Bruklinu danas svojevrsna turistička atrakcija.

Za mnoge Britance aukcija mesa na londonskom Smitfild Marketu predstavlja pravi božićni doživljaj. U jutro 24. decembra tu se ne prodaju samo kobasice, već pre svega ćurke. One u Engleskoj tradicionalno završavaju na božićnoj trpezi. Neposredno uoči kraja godine, mesari žele da isprazne svoje magacine i prodaju i poslednji odrezak.

Obučene u tradicionalne nošnje, ove dame u beloruskom Pogostu slave „koledu“. Ta drevna svečanost nekada se slavila u čast zimskog solsticija, a danas i kao Božić. Prema julijanskom kalendaru, Badnji dan je 6. januara, a ne 24. decembra. Tada se peva, smeje i – pije. Votka greje i izaziva dobro raspoloženje.

U zoološkom vrtu Tarongi u Sidneju poklone za Božić dobijaju i životinje. Oni spolja deluju kao da su u njima zapakovane čarape ili kravate. Na sreću ovih šimpanzi, u njima, međutim, nisu tekstilni predmeti već jestive poslastice.

Autor: Nastasja Štrauhler

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...