Izvor: Blic, 13.Nov.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivi krastavac konačno na trpezi EU
Pravila EU o standardima voća i povrća, koja su godinama izazivala podsmeh evroskeptika i davala im povoda za tvrdnje da od birokratije u Briselu mogu da se očekuju samo besmislice, postala su deo istorije. Na predlog Marijan Fišer Bul, komesara EU za poljoprivredu, Evropska komisija je ukinula standarde za 26 proizvoda, dok će za deset, uključujući jabuke, kruške i paradajz, do daljeg formalno važiti pravila o obliku i veličini, ali će državama članicama ipak biti dozvoljeno da prodaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << voće i povrće nestandardnog oblika po posebnoj klasifikaciji.
Kriterijumi EU, zbog kojih se dugo širila fama o „ekscentričnom Briselu”, propisivali su da krastavac prve klase ne može da bude savijen više od centimetra na dužinu od deset centimetara i da u vencu belog luka ne može da bude više od 16 glavica. Iako je u poslednje vreme na evropskom tržištu zavladala moda prodaje minijaturnog - „bebi povrća”, standardi EU su nalagali da mala šargarepa ne sme da bude lakša od osam grama, a velika mora da bude teška 50 grama ili ima prečnik od dva centimetra. Zabrana je važila i za šargarepe sa više korenova, a karfiol nije smeo da se nađe u prodaji ukoliko je imao manje od 11 centimetara u prečniku.
Majkl Man, portparol Evropske komisije za poljoprivredu i ruralni razvoj, izjavio je za „Blic” da će dogovorena odluka stupiti na snagu 1. jula 2009. godine. On je kazao da će „svi proizvodi koji ulaze na tržište EU, pa i oni iz Srbije, bez obzira na ukidanje ovih standarda, i dalje morati da ispunjavaju osnovne norme”.
„Treće zemlje poput Srbije pri izvozu u EU moraju da poštuju njene norme, poput ispravnosti hrane i veterinarskih standarda. Tokom pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, odstupanja od ovog principa nisu moguća. Sam sporazum sadrži odredbe za zaštitu geografskog porekla proizvoda, ali on sa Srbijom još uvek nije stupio na snagu”, kaže Man.
Marijan Fišer Bul, komesar EU za poljoprivredu, navela je u saopštenju iz njenog kabineta da „u vreme visokih cena hrane i opštih ekonomskih teškoća potrošačima treba omogućiti najširi izbor”.
„Nema nikakvog smisla bacati potpuno ispravno voće i povrće samo zato što je 'nepravilnog’ izgleda”, navela je Fišer Bul.
„Tajms” navodi da je zbog propisa EU u Britaniji u otpad bacano 20 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje. Propisane mere su kod pojedinih proizvoda, poput šargarepe, povećavale realnu cenu za najmanje 40 odsto, zbog velikih gubitaka. Proteste uzgajivača i lanaca supermarketa zbog takvog traćenja hrane podržao je i britanski princ Čarls.
Patrik Holden, direktor „Zemljišnog udruženja”, ekološkog fonda koji promoviše organsku proizvodnju, kazao je da je njegove „organske šargarepe” koje je uzgajao u brdima zapadnog Velsa trgovinski lanac „Sejnzburi” pre dve godine odbio zato što su „nepravilnog oblika”.
„Ovo će biti fantastičan korak, posebno za organske proizvođače. Mi se zalažemo za kvalitetan proizvod iznutra, a ne samo lep spolja”, rekao je Holden.
U samoposlugama „Sejnzburija” uoči nedavne Noći veštica trebalo je da za prodaju budu izloženi karfioli „zombijev mozak” i šargarepe „veštičji prsti”, ali su menadžeri odustali od toga kada su shvatili da bi zbog EU regulative mogli krivično da odgovaraju zbog prodaje tog povrća.
Među proizvodima za koje neće do daljeg biti ukinuti standardi za veličinu i težinu nalaze se i banane. Prema normama iz Brisela, banane koje se prodaju u EU moraju da budu dugačke najmanje 14 centimetara i široke barem 2,7 centimetara na sredini ploda.
Brisel ne zabranjuje rakiju i svinjokolj
Od početka procesa integracije Srbije u EU u domaćoj javnosti kruže priče da će ulaskom u Uniju pečenje rakije za ličnu upotrebu u Srbiji biti zabranjeno. Stručnjaci to već godinama negiraju, naglašavajući da će privatna lica moći da peku rakiju za svoje potrebe, ali da takva rakija neće smeti da se iznosi na tržište, kako strano, tako i domaće. Za prodaju rakije u Srbiji i EU će, kao i za sve ostale proizvode, biti potrebna proizvodna deklaracija i odgovarajući kvalitet. Pored rakije, „EU fama” vezana je i za svinjokolj za sopstvenu potrošnju. U Srbiji će svinje i dalje moći da se kolju po dvorištima uprkos uvreženom mišljenju, ali će u skladu sa EU propisima svinja pre klanja morati da bude omamljena, a vlasnik će klanje verovatno morati da prijavi, kao i broj zaklanih svinja i broj ušne markice. Svinjokolj će biti zabranjen ukoliko je namena dalja prodaja svinjskog mesa, zato što će sama procedura klanja životinja biti strogo regulisana kako bi se suzbilo širenje bolesti životinja i kako bi se zaštitilo zdravlje kupaca.
Novi standardi
Proizvodi kod kojih su ukinuti standardi veličine i težine: kajsija, artičoka, špargla, patlidžan, prokelj, šargarepa, karfiol, višnja, kornišon, krastavac, gajene pečurke, beli luk, lešnik u ljusci, kupus, praziluk, dinja, luk, grašak, šljiva, celer, spanać, orah u ljusci, lubenica, cikorija
Proizvodi koje će države članice moći da prodaju nestandardizovane: jabuka, agrumi, kivi, zelena salata, breskva i nektarina, kruška, jagoda, slatka paprika, stono grožđe, paradajz
Delimična „sloboda” i za banane
Ukidaju se propisi EU koji zabranjuju krive banane i savijene krastavce. Ranijoj reformi propisa 2257/94 protivile su se Francuska, Italija, Španija i Grčka.
Propis No 2257/94: Sve banane moraju biti „lišene abnormalnih krivina” i duge bar 14 cm
