Izvor: Blic, 30.Jan.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivci za krizu sebi isplatili milijarde dolara kao nagradu
Vesti o finansijskoj krizi, otpuštanjima i milijardama dolara za sanaciju kao da ne stižu do onih koji su tome najviše doprineli. Krupne zverke na Volstritu i u njujorškim kompanijama su, naime, podelile za prošlu godinu nepristojno visoke bonuse od 18,4 milijarde dolara, što je šesta po visini suma otkad se vodi evidencija o tom vidu nagrada kojima kompanije stimulišu svoje menadžere.
Prema podacima finansijske kontrole države Njujork, menadžeri na Volstritu odneli su >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kući skoro isto koliko i 2004. kada je indeks Dau Džons leteo u nebesa. Neki bankari su prošle godine dobili višemilionske bonuse, dok su njihove banke gubile milijarde. Procena finansijske kontrole zasnovana je na porezima na lične prihode i ne obuhvata nagrade u vidu akcija isplaćenim po povoljnim cenama, što bi sumu bonusa moglo dodatno da podigne.
HAUARD ŠULC,
čelnik „Starbaksa” smanjio sebi platu sto puta - sa 1,2 miliona dolara godišnje na na samo deset hiljada dolara .
DŽON TEJN,
bivši direktor „Meril
Linča” potrošio je 1,2 miliona dolara na uređenje kancelarije dok je ta kompanija masovno otpuštala radnike
Tomas di Napoli, šef finansijske kontrole Njujorka, ističe da tek treba razjasniti da li je za isplatu nagrada korišćen novac poreskih obveznika iz paketa državne pomoći bankama i poziva administraciju Baraka Obame, aktuelnog predsednika SAD, da to ispita.
Pod lupom su se posebno našli bonusi posrnulog finansijskog giganta „Meril Linč”. Endru Kuomo, javni tužilac Njujorka, uputio je sudski poziv za svedočenje Džonu Tejnu, bivšem direktoru ove kompanije, kao i nadležnima Banke Amerike, koja je nedavno postala vlasnik „Merila”, zbog informacije da je firma isplatila bonuse od četiri do pet milijardi dolara uprkos astronomskim gubicima. Tejn je prozvan i zbog toga što je prošle godine na preuređenje svoje kancelarije na Menhetnu potrošio 1,2 miliona dolara u trenutku kada je njegova kompanija masovno otpuštala zaposlene. On je angažovao Majkla Smita, poznatog dekoratera iz Los Anđelesa, kojeg su predsednik Barak Obama i njegova supruga Mišel pozvali da opremi Belu kuću. Smitov honorar iznosio je 837.000 dolara, a Tejn je odrešio kesu i za kupovinu luksuznih komada nameštaja poput antikvarnog stola od 25.000 dolara, komode iz 19. veka od 68.000 dolara, dok je za tepihe potrošio 87.000.
Pri tom, gubici „Merila” za četvrti kvartal 2008. od 15,4 milijarde dolara naterali su Banku Amerike da od vlade zatraži prošle nedelje 20 milijardi dolara pomoći i još 118 milijardi u vidu garancija za efektivu.
Sasvim drukčiji primer odlučio je da da Hauard Šulc, šef kompanije „Starbaks”, vlasnika lanca kafea širom sveta, koji je zbog krize svoju godišnju platu stostruko smanjio, sa 1,2 miliona dolara na samo 10.000. Kada se od toga oduzmu troškovi zdravstvenog osiguranja, šef „Starbaksa” će zarađivati manje od četiri dolara mesečno. Istina, taj postupak teško da će utešiti gotovo sedam hiljada radnika kompanije koji su ovih dana, zbog zatvaranja još 300 kafea, ostali bez posla.
Kongres SAD podržao paket pomoći
Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio je paket stimulativnih mera za oporavak američke ekonomije u vrednosti od 819 milijardi dolara, za koji niko od opozicionih republikanaca nije glasao, tvrdeći da on predstavlja preterano trošenje i da neće stimulisati ekonomiju. Posle dvodnevne debate i 11 ubačenih amandmana, Predstavnički dom je u sredu uveče usvojio paket sa 244 glasa za i 188 glasova protiv. Verzija paketa koju je usvojio Predstavnički dom predviđa izdvajanje 819 milijardi dolara - nešto manje od 825 milijardi koliko je traženo u prvobitnom predlogu, za brojne domaće programe, povećane beneficije za nezaposlene, kao i 275 milijardi dolara na ime poreskih olakšica.
„Sitigrup” ne odustaje od novog aviona
Bankarska grupacija „Sitigrup”, koja je dobila 35 milijardi evra pomoći od američke vlade, ne odustaje od namere da kupi poslovni avion „daso falkon 7X” za 39 miliona evra. Karl Levin, demokratski senator iz Mičigena, ocenio je da je taj ugovor „apsurdan” i zatražio od administracije Baraka Obame da blokira tu odluku.
N. V.
.jpg)
