Izvor: Vostok.rs, 20.Apr.2013, 10:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krimski biser u kruni ruske imperije
20.04.2013. -
Pre 230 godina carica Jekaterina Druga potpisala je Manifest o pridruživanju Krima Ruskoj imperiji. Na poluostrvo je posle dugog rata stigao mir. Za neviđeno kratko vreme izrasli su gradovi. Krim se brzo pretvarao u važan trgovinski i kulturni crnomorski centar.
Pripajanju Krima prethodio je šestogodišnji rusko-turski rat. Njegov rezultat bio je sporazum iz 1774. godine po kojem je Osmanska imperija odustala od pretenzija na poluostrvo. Ali samo pripajanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << prošlo je bez krvi. Do tog trenutka krimski kan se odrekao prestola i došao pod zaštitu Ruske armije. A neprijateljski raspoložena protiv Rusije lokalna elita je pobegla u Tursku. Govori istoričar Natalija Bolotina.
- Potpisivanje Manifesta o pridruživanju Krima Ruskoj imperiji bio je važan faktor u vreme Jekaterine. Pošto je Rusiji bilo vrlo važno da ima izlaz na Crno more. Posebno za vojnu flotu. Glavni junak i organizator tog događaja, Grigorij Potjomkin, pisao je da je pridruživanje Tavride bilo dostojno Aleksandra Makedonskog, da će jekaterina Druga uneti svoje ime u spisak velikih monarha Evrope. podvlačili su to i savremenici, ukazivajući upravo na pripajanje koje je prošlo bez krvi.
Niko tada nije mogao da pretpostavi da za četiri godine mogu da se izgrade gradovi i preseli mnoštvo ljudi na plodnu zemlju. A što je najvažnije da se napravi snažna flota. Mornari su na brodovima pucali iz topova i pozdravljali caricu uzvikom: Viva, Jekaterina! Strani ambasadori su bili oduševljeni. U narednih vek i i po Krim je izdržao nekoliko ratova. Ali njegovu sudbinu rešio je izuzetni slučaj. 1954. godine na jednom od visokih zasedanja tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov odjednom je kao uzgred rekao: Postoji mišljenje da Krim treba predati Ukrajini. Pitali su ga zašto. Tako je jednostavnije, odgovorio je Hruščov. O tome ima mnogo konspirativnih verzija. Ali de-jure i de-fakto Krim je ostao u sastavu Ukrajine koja je 1991. stekla nezavisnost. Komentariše ekspert informaciono-analitičkog centra Vsevodol Veselov.
- Rusija se pridržava u svojoj međunarodnoj politici principa neprikosnovenosti granica posle raspada Sovjetskog Saveza. Činjenica da se Krim nalazi u sastavu Ukrajine više se ne može osporiti. Ali krimsko stanovništvo uglavnom govori ruski. Rusija će u svakom slučaju unicati na unutrašnju politiku Krima. Krimski faktor će se pojavljivati u odnosima ponovo povodom Crnomorske flote. To se ne može isključiti.
Krim nazivjau ne samo biserom Evrope, već i raskrisnicom istorije. Tokom vekova tamo su se naseljavali Goti, Huni, vizantijci i drugi narodi. Ali ipak najupečatljivija stranica u njegovoj burnoj sudbini ostaje pridruživanje Ruskoj imperiji pre tačno 230 godina.
Mihail Aristov,
Izvor: Glas Rusije, foto: ru.wikipedia.org
